Do gasa iz Italije, ali po kojoj ceni

Evropska unija će i u naredne dve decenije biti visoko zavisna od uvoza ruskog gasa, bez obzira na cenu i način isporuke. Očekivanja da bi potrebe za plavim gorivom mogli da joj nadoknade Katar ili Iran, nisu sasvim realna, jer ovi izvori snabdevanja nisu u potpunosti prisutni na evropskom tržištu, niti će biti u narednoj deceniji, predočio je na forumu „Energetske perspektive regiona”, Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.

EU se ne može osloniti na katarski gas jer nema izvoznih kapaciteta, a u slučaju Irana velika je domaća potrošnja. Računati, takođe, s tim da bi ruski gas mogao biti zamenjen tečnim prirodnim gasom, takođe nije realno, jer će najveći deo ovih kapaciteta za LNG biti izgrađeni u Španiji, Francuskoj i Engleskoj i to za sopstvene potrebe, objasnio je Bajatović.

Nerealno je očekivati ni da će Afrika povećati izvozne kapacitete u Evropu, a sve češće uvođenje uljnih škriljaca kao alternativu ruskom gasu, Bajatović, ceni kao realnu samo u slučaju da nafta poskupi 100 dolara.

– Rentabilna proizvodnja gasa iz uljnih škriljaca je na nivou od oko 261 dolar za hiljadu kubika gasa, dok je ekonomska isplativost s cenom od 171 dolar. S obzirom na to da je cena barela nafte drastično pala pa samim tim i gasa, u trećem kvartalu 2015. godine cena ruskog gasa biće daleko ispod tačke rentabilnosti proizvodnje gasa iz uljnih škriljaca.

Prema projekciji eksperata Svetske banke to ne može biti pre 2023. do 2025. godine, predočio je prvi čovek „Srbijagasa”.

Kao alternativa Srbiji u snabdevanju gasom, posle odluke da se odustane od gradnje „Južnog toka”, Bajatović, navodi smer iz Italije.

– Moguća trasa tog gasovoda mogla bi biti Italija–Austrija–Mađarska–Srbija. Ono što, međutim, kvari ovaj plan je činjenica da naša zemlja sada tranzit preko Mađarske plaća 45 dolara za 1.000 kubika. To je znatno skuplje nego što plaća bilo koji drugi potrošač pa se postavlja pitanje da li bi ta cena mogla da trpi troškove kroz tri zemlje umesto preko jedne kao što je to sada, napominje Bajatović.

On kaže da iz pravca Austrije takođe ima kapaciteta za snabdevanje, ali ne i jeftinog gasa.

U zamenu za „Južni tok”, tri međunarodne banke spremne su da finansiraju deonicu „Turskog toka” kroz Srbiju, predočio je izvršni direktor „Srbijagasa” Jovica Budimir.

– U toku je izrada studije izvodljivosti za „Turski tok”. Rusi i Turci bi u maju trebalo da saopšte konačnu vrednost i trasu tog projekta.

Preliminarna studija predviđa da u tom projektu, osim Turske i Grčke, učestvuju i Makedonija i Srbija, rekao je Budimir.

Odgovarajući na pitanje, da li je Makedonija postala „politički nestabilna zemlja” zbog planova za izgradnju „Turskog toka” preko njene teritorije, kao što je bio sličan slučaj i sa Bugarskom, Budimir je odgovorio da će odluka o izgradnji tog gasovoda biti rezultat kompromisa Rusije i EU, a da će Makedonija, ako se odluči za taj projekat, morati da stane iza njega.

Delegacija ruskog „Gasproma”, kako je rekao, već je bila u Makedoniji da razgovara o tom projektu.

Upitan, da li će treći energetski paket EU ponovo biti prepreka za izgradnju „Turskog toka”, kao što je bio slučaj sa „Južnim tokom”, Budimir je rekao da će Rusija obezbediti gas do tursko-grčke granice, a da će odluka o realizaciji tog projekta biti prepuštena drugim zemljama koje treba da ispoštuju taj energetski paket.

Dužina kopnenog dela „Turskog toka” preko teritorije Turske biće 100 kilometra, preko Grčke 304, Srbije 521 i Makedonije 162, s tim što će se stara trasa „Južnog toka” poklopiti sa trasom „Turskog toka” na teritoriji Srbije kod Paraćina.