Нема пензије за полицијског дората

Штала коњичке полиције, око поднева. Дугачки пролаз по средини објекта врви од униформисаних лица. Постројени у стрелце, полицајци седлају коње распоређене у два реда боксова с леве и десне стране. Тих двадесетак припадника ергеле Чете коњаника управо су се најели сена и зоби. Доратима, вранцима и белцима сад следи тренинг у кругу дворишта седишта Полицијске бригаде у Требевићкој улици на Бановом брду. То је свакодневна обавеза припадника коњичке полиције, јединице која већ 68 година чува јавни ред и мир, претражује неприступачне терене, раздваја сукобљене групе људи и патролира, све уз помоћ ових животиња.

Међу двадесетак коња, колико тренутно има у чети, два су предвиђена за продају. Почетна цена, 100 динара по килограму болесног и ислуженог полицијског коња. Разлог за продају је њихово здравствено стање, због чега су понуђени на јавној лицитацији која је окончана у понедељак. Поједини љубитељи животиња били су узрујани огласом за продају службених коња, објављеном у нашем листу. Бојазан да би могла да их купи нека кланица додатно су закрчкали поједини медији. Страх, ипак, није оправдан.

– Продаја службених коња спада у редовну обнову стада. Старије, ислужене животиње или оне које због болести не могу да служе нашим потребама продајемо, а уместо њих купујемо млада грла. У децембру и јануару тако смо понудили десет коња на оглас, а за осам су се јавили купци, махом чланови нашег Коњичког клуба „Полицајац”, који је при Чети коњаника и отворен је за цивиле. Преостала два нису побудила интересовање и покушавамо сад да их удомимо. Један има проблеме са зглобовима, кичмом и ногама, а други је неподобног карактера – појашњава Зоран Живковић, старији заставник полиције прве класе и командир Чете коњаника, која ради у склопу Трећег батаљона за специјалистичку подршку Полицијске бригаде Полицијске управе за град Београд.

Шта ли сад па значи коњ са „неподобним карактером”? То значи да полицијски ат има психичких проблема, или што би се рекло, насилан је и хоће да замахне копитом.

Како би се спречило да расходоване коње купе кланичари, на конкурсе за продају могу да се јаве само удружења за заштиту животиња и појединац, а не и предузећа. Осим тога, почетна цена се формира тако да буде виша у односу на тржишну, по којој кланице набављају ове животиње.

– Такође, пратимо ко се јавља на конкурс, а за сваког досад продатог коња знамо где је и ко га је купио, јер их редовно обилазимо и код нових власника. То су наши љубимци с којима смо провели године, па нам је стало да знамо у каквом су стању – објашњава репортерима „Политике” Живковић, док припадници коњичке полиције изводе животиње испред штале. Подразумева се да полиција прати своју коњицу и када их она напусти.  

Пре проласка кроз шталска двокрилна дрвена врата, плави коњаници су претходно обавили све припреме: средили су, очистили и оседлали коње. Следи симулирање реалних ситуација које могу да задесе чету у патроли или на терену.

– На полигону увежбавамо коње да пролазе кроз разне препреке како би се навикли на теренске услове, посебно на фудбалским утакмицама где је терен посут свим и свачим што је долетело с трибина. Имамо пластичну бурад за симулирање критичне масе кроз коју морају да прођу, а навикавамо их на петарде и пиротехничка средства, која у почетку бацамо с пристојне даљине. Учимо их и да испред себе гурају лопту за пилатес, као и да прођу кроз шатор с препрекама, а ту је и клацкалица којом симулирамо мостиће по парковима – говори Живковић.

Коњи из чете махом су немачке расе попут вестфалена и олденбурга, јер су крупни, издржљиви а уједно и мирни. О њима брине четрдесетак припадника чете, међу којима има и дама, као и помоћно особље које чине возачи, мајстори, физички радници задужени за давање хране... О хигијени коња се искључиво брину њихови јахачи.

Полицијска коњица која већ 68 година чува јавни ред и мир, раздваја сукобљене групе људи и патролира (Фото З. Анастасијевић)

– Сваки коњ мора да се истимари пре и после јахања и мора свакодневно да изађе напоље. Ако су временски услови лоши па не може да се јаше, онда коњи морају да се прошетају „на руку”, да се проветре и изађу на дневну светлост. Обука се обавља свакодневно, до краја радног века. Нема стајања кад је коњ једном обучен и дресиран, јер ове животиње заборављају наредбе ако нису у кондицији. У саставу Чете коњаника искључиво су љубитељи животиња и њих не треба подсећати на обавезе – наводи Живковић.

Уобичајен дан ове јединице почиње прозивком, после које се по потреби одреде екипе ако постоји неки задатак. Ако се иде на удаљену локацију, коњи се превозе камионом у који стаје осам животиња и приколицама за по два грла. Полицајци који остану у кругу Полицијске бригаде, брину о преосталим коњима. А да животиње буду здраве, ту је и стално запослени ветеринар.

– Он је као доктор „опште праксе”, а за сложене операције имамо сарадњу с Ветеринарским факултетом и приватним амбулантама – напомиње Живковић.

У исхрани коња користе се сено и зоб за сва три дневна оброка. Јеловник се зими „појачава” витаминском храном – јабукама и шаргарепом. Сваки коњ у свом боксу има појилицу за воду. Што се тиче обуке, најбоље је куповати младе коње од три или четири године.

– Таква млада грла до пете године само јашемо, без оптерећења и захтевних вежби, да се навикну да носе јахача и да слушају. Од пете до седме године, почиње обука за полицијске активности – навикавање на пиротехничка средства и светлосне и звучне сигнале и остале активности, а затим и патролне делатности и обезбеђивање јавних скупова, уз учешће у парадним манифестацијама. Од седме до петнаесте године живота коња је њихов најбољи период. Има животиња који могу да издрже и до двадесете године, а уобичајен животни век им је тридесетак година. Мада има и случајева попут легендарног Султана, старог тридесет три године, који је био спортско грло, а у власништву је ергеле Бечеј – објашњава Живковић.

-------------------------------------------------------------------

Хулигани заједно мазе коње

Многи грађани, нарочито деца, кад виде припаднике чете коњаника приликом патрола или парадних дешавања, радо приђу и помилују коње.

– Дешавало се за време утакмица, кад се сукобе две навијачке групе, ми приђемо и раздвојимо их, а после пет минута и једни и други дођу да помазе коње и да питају како их дресирамо. Људи нам прилазе, не боје се, сви хоће да помазе коња. То је апсолутно безбедно, јер су ове животиње научене да ништа не раде без команде јахача – закључује Зоран Живковић.

-------------------------------------------------------------------

Предшколци и основци – другари чете

Сваког понедељка, гости Чете коњаника су корисници чукаричког одељења Центра за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју.

– Они долазе код нас, седну с нама, помазе коње. Ми причамо с њима, попијемо сок, дружимо се и причамо им о овим животињама. Сад су навикли на мене, па кад нисам ту, питају где је наш командир – с осмехом објашњава Зоран Живковић.

Коњичка полиција, додаје он, радо излази у сусрет и вртићима и основним школама чији су полазници и ђаци заинтересовани да виде ове животиње. Многима од њих то је и први сусрет с коњима.