Aко брдо крене – нема помоћи

Прошлогодишње поплаве узроковале су штету између једне и по до две милијарде евра, мада, када се све сабере, у последњих 60 година поплаве у Србији однеле су, по неким проценама, више од осам милијарди евра. Иако премија осигурања зависи од многих фактора, укључујући локацију, тип изградње и старост објекта, за имовину у зонама ниског ризика, премија осигурања за домаћинства и пословне објекте од могућег земљотреса и поплава износи од двадесет до четрдесет евра годишње.

Последњи догађаји јасно показују да су земље региона изузетно осетљиве на поплаве, суше и друге феномене узроковане климатским променама, као и на ризике од земљотреса, клизишта и других природних катастрофа. У Србији су поплаве најчешћи узрок природних непогода и чине 34 одсто свих насталих опасности у периоду од 1989. до 2006, угрожавајући 125.000 људи.

У нашој земљи дуго није постојала свест грађана да би требало да осигуравају имовину, али је последњих месеци у порасту осигурање имовине физичких и правних лица. Осигуравајуће куће тврде да имају месечно стотине позива заинтересованих за услове осигурања имовине.

Сличних примера има и у иностранству. Обично се после великих непогода мењају прописи и механизми осигурања у државама, а грађани пожеле да, колико је могуће, смање ризик да остану без имовине. После земљотреса у Турској 2.000 године, број полиса осигурања од овог вида елементарне непогоде повећао се за више од 20 пута, са 300.000 у 1999. години на 6,5 милиона у 2014.

Румунија је креирала обавезан програм осигурања од катастрофалних ризика под именом ПАИД, у оквиру кога је тада издата прва полиса обавезног осигурања стамбених објеката која је подразумевала покриће за ризике од земљотреса, поплаве и клизања тла. Данас је овим програмом у Румунији осигурано више од два милиона домаћинстава.

Осигурање имовине, куће или стана јесте начин да грађани заштитите свој кров над главом од евентуалних несрећа и да се новчано обезбеде од штете. Осигуравајуће куће у Србији нуде широку палету услуга у овом сегменту, а имовину је могуће осигурати од великог броја ризика.

О томе смо разговарали с надлежнима у неколико осигуравајућих друштава, а за „Магазин” су говорили Дејан Петровић, директор Сектора за неживотна осигурања „Винер штедише осигурања”, и Слободан Вељковић, руководилац Службе за осигурање домаћинства компаније „Ђенерали”.

1. Да ли би било корисније да осигурање од елементарних непогода постане обавезно?

Држава би разним стимулативним мерама могла да подстиче грађане да осигурају своју имовину од елементарних непогода, пре него да уведе обавезно осигурање од ових ризика. Ако држава стимулише осигурање од поплаве бар за ону имовину која је на ризичнијим територијама, у случају да се деси непогода осигуравачи ће надоместити штету а држава неће морати да санира последице из сопствених средстава и на рачун успоравања привредног раста. Ако би се осигурање од елементарних непогода увело као обавезно, поставља се питање како неког натерати да се осигура од земљотреса и поплаве ако није на ризичном подручју и не угрожава ни своју ни туђу имовину.У неким земљама закоје знамо, као на пример у Аустрији, осигурање од елементарних непогода није обавезно.Наша државасвакако треба озбиљно да размотри који је најбољи начин да се грађани Србије заштите од последица катастрофалних догађаја услед елементарних непогода, како оне не би падале на терет пореских обвезника.

2. Ако је кућа на клизишту,може ли да буде осигурана?

Ако се грађевински објекат налази на клизишту или месту на коме је ризик известан, не може бити закључена полиса осигурања од тог ризика.

3. Какво је сада интересовање за осигурање од поплава?

Од елементарних непогода пре поплава је био осигуран веома мали број људи. Ако упоредимо број полиса осигурања од поплава у марту ове године с мартом прошле године, у неким компанијама он је повећан за трећину. То, међутим, није довољно да би се могло рећи да су грађани данас у довољном броју заштићени од штета које могу да изазову поплаве.

4. Како се одређује висина премије и какав је начин исплате штете?

Осигурање од поплаве, бујице и високе воде представља допунски ризик уз основно осигурање од ризика пожара и плаћа се годишње. Висина премије одређује се на основу осигуране суме, која се, пак, одређује на основу вредности објекта а не квадратуре.

5. Можете ли то прецизније појаснити на неком конкретном примеру?

Приземна или једноспратна кућа за коју је уговорена осигурана сума од милион динара: за допунско осигурање од поплаве, бујице и високе воде треба издвојити око 550 динара са порезом, на годишњем нивоу.

Максимално се може исплатити штета до висине осигуране суме – у горњем примеру до милион динара. Овај износ може бити и мањи, у зависности од висине штете. Ако се током године догоди више штета чија вредност не прелази висину осигуране суме, биће исплаћене све штете до висине осигуране суме.

6. Колико је поучно све што су донеле прошлогодишње мајске поплаве?

После поплава у мају прошле године осигуравајуће куће су се показале изузетно пословним и штете су исплаћиване у рекордном року. Примера ради, грађанима који су осигурали стамбени простор и ствари домаћинства у нашој компанији одштете су исплаћиване истог дана када су и проценитељи излазили на терен, чим се први талас воде повукао. Што се тиче великих штета, ни ту није било проблема у исплати јер се све oдговорне осигуравајуће куће реосигуравају, па уколико дође до штете коју осигуравач не може сам да покрије, у помоћ прискаче реосигурање, а осигураник добија своју надокнаду.

7. Шта чини основну, такозвану пожарну полису?

Такозвана пожарна полиса представља основну полису – њена намена је да се кућа или стан заштите од пожара и елементарних непогода. Предмет осигурања су кућа или стан као грађевински објекат, све уграђене инсталације и уградна опрема (лифт, централно грејање, бојлери, уређаји за климатизацију, хидрофори и друго).

8. Да ли се полиса односи на заједничке просторије?

Код осигурања станова у стамбеној згради осигурањем је покривен и припадајући део заједничких просторија. Осигуравајуће куће нуде и услуге осигурања предмета домаћинства – ствари које служе за уређење стана, за личну употребу и потрошњу, облоге зидова, подова и плафона, боје на зиду и грађевинској столарији, стакла на вратима и прозорима, готов новац, вредносне папире, драгоцености, уметничке предмете...Исто тако, јасно је дефинисано у којим се случајевима плаћа одштета, а када је штета настала грешком или немарношћу власника стана или куће.

9. Да ли и власници нелегално изграђених кућа имају право на осигурање?

За осигурање није важно да ли је објекат легализован или не. Осигурање домаћинства може да уговори свако лице које има интерес да осигура објекат за случај наступања штетних догађаја, било да је у питању власник непокретности или подстанар.

10. Како је у развијеним земљама дефинисано осигурање кућа и станова од елементарних непогода и шта бисмо ми могли да применимо?

У земљама западне Европе примењују се различити модели због све чешћих катастрофалних последица елементарних непогода. Сетимо се само природних катастрофа у Француској, земљотреса у Италији, поплава у Чешкој и Румунији. У суштини, од појединаца се очекује да предузму адекватне мере и заштите оно што им је најважније, здравље и имовину. И то даје добре резултате, који се огледају и у проценту осигуране имовине, који иде и преко 75 одсто. У неким европским земљама уведена су обавезна осигурања уз доста критике на почетку, али и много захвалности на крају. На пример, у Румунији је уведено обавезно осигурање од поплава, где грађани веома ниским новчаним доприносом могу да заштите своју имовину. Сматрамо да је подизање свести становништва о неопходности заштите сопствене имовине ипак најважније.

------------------------------------------------------------------

Шта је основни а шта додатни пакет

Годишња премија за осигурање стана од 60 метара квадратних износи 20 евра. У случају штете, осигурање покрива стварни износ настале штете. У овом случају – максимално до 30.000 евра. Грађевинске објекте домаћинства осигуравамо на грађевинску вредност. Годишња премија за осигурање куће, односно стана, од пожарних ризика, излива воде из инсталација, поплаве, бујице и високе воде, клизања и слегања тла и земљотреса износи 67 евра, истиче Слободан Вељковић.

------------------------------------------------------------------

Помоћ угроженима

Ако упоредимо број полиса осигурања од поплава у марту ове године с мартом прошле године, у компанији „Винер Штедише осигурање” он је повећан за око 30 одсто, тврди Дејан Петровић.

Осигуравајућа друштва се труде и да директно помогну угроженима, својим хуманитарним активностима. Тако је, по речима Дејана Петровића, његова компанија организовала акцију „Винер за Србију” у вредности од 105.000 евра, а средства су донирали, како сама компанија, тако и њен оснивач из Аустрије (ВИГ), као и главни акционар из Беча. У првој фази, у штабове за ванредне ситуације у пет градова волонтери из „Винера” однели су пумпе за испумпавање воде из поплављених објеката и калорифере за сушење зидова; затим су током шест недеља однели 1.200 пакета хуманитарне помоћи на адресе 600 најсиромашнијих породица у поплављеним подручјима. У другој фази, у сарадњи са Фондацијом Дивац, обновљено је 15 порушених кућа у Обреновцу, граду који је највише погођен мајским поплавама.

------------------------------------------------------------------

Има интересовања, нема пара

Повећано интересовање, због лоше финансијске ситуације у целој земљи, није праћено и адекватним бројем закључених осигуравајућих уговора, истиче Југослава Смиљковић Стојановић из „Дунав осигурања”.

Она додаје да, уколико се тражи и покриће од ризика као што су поплава, клизање тла и одроњавање, веома је важно детаљно стање локације и објекта, удаљеност од река и језера, учесталост плављења, нагиб терена, деформације или пукотине на објекту, кретање тла или деформације на тлу, као и то да ли је у званичним земљишним картама клизишта та локација већ регистрована као клизиште или потенцијално клизиште.

– Да би се тачно одговорило која је цена осигурања куће од 100 квадрата за ризик од поплаве, потребно је више података. Најпре, поплава се третира као допунски ризик и углавном се уговара уз ризик од пожара. Поред тога, цена осигурања или премија зависи од вредности и типа градње објекта, затим од учесталости плављења локације и др. Међутим, можемо оријентационо рећи да би годишња премија за осигуравајуће покриће ризика од пожара и неких других опасности, као што су олуја, град и слично, с укљученим ризиком од поплаве, за кућу масивне градње стару двадесетак година, површине 100 метара квадратних, која се налази у насељеном месту, износила око 7.000 динара.