Заборављено писмо Емила Золе

Да ли се ико данас у Европи још сећа Емила Золе и његовог отвореног писма „Оптужујем“ објављеног на првој страни француског листа „Орор”.  Најславнији писац тог времена оптужио је пре сто двадесет година француску владу, Генералштаб  и клеветничко друштво, за прогон недужног капетана. Зола је стао у одбрану Алфреда Драјфуса , француског војника јеврејског  порекла осуђеног на доживотну робију због лажних оптужби да је немачки шпијун.

Зола је могао да ужива у свом књижевном чувењу , али је изабрао тежи пут . Прикупио је податке о Драјфусу, уверио се да је он невин и јавно стао у његову одбрану.

Новине са Золиним писмом продате су тог дана у више од 300 хиљада примерака, али их је маса јавно спаљивала и узвикивала “Смрт Золи”.  Уз Золу су стали многи уметници и књижевници: Клод Моне, Марсел Пруст, Анатол Франс, Марк Твен, Лав Толстој…

Драјфус је амнестиран 1900. године а 1906 дошло је до ревизије процеса у коме је утврђено да је невин. Уредник новина које су објавиле Золино писмо тај дан је дочекао на месту француског премијера. Зола је умро од тровања гасом, четири године пре тога.

Да је Драјфус проглашен невиним “читав Генералштаб морао би да буде проглашен кривим, пише Зола и додаје да је „министарство рата” постало “гнездо подмуклих интрига, трачева и деструкције”

Кока кола журнализам - На улогу новина у Золино време, подсетио ме је ових дана у Мадриду, Мигел Мора, некадашњи новинарски стуб мадридског “Паиса”, а од јануара оснивач и директор дигиталног недељника “Контексто”. Још десетак познатих новинара пребегло је из великих новина и сада ради бесплатно у Контексту, са мисијом да се професија спасе и поврати углед.

Ако је власник новина, на пример Кока кола, она ће наручити текст о здравственим предностима освежавајућег пића, и уједно ће  изабрати експерте које новинар или уредник треба да консултује како би чланак био„ научно подупрт”.  Пропагатори и манекени , прерушени у новинаре, пишу чланак крцат неистинама, или једностраним информацијама. Власници и директори убирају огромне профите и плате, прави новинари се отпуштају као непотребни вишак, новине губе значај и углед, јер читаоци нису глупи…

То је укратко анамнеза болести новинарства која је у Европи попримила епидемијске размере, тврди Мигел Мора.  Речи Емила Золе пре сто двадесет година у писму “Оптужујем” данас су актуелније него икада раније: “Злочин је лагати јавност, обрлатити јавно мњење до крајних граница , да би се све окренуло у нечију корист…”

На Золино време када се “новинско мастило директно преливало на јавно мнење и узроковало пад владе, или ослобађање невиних, потстицало историјске преокрете и утицало да се казне прави кривци “ осврће се и шпанска књижевница Пилар Руис и објашњава у “Контексту” како су се данас “новинске вести и погледи свели на пуке инструменте корпоративне воље власника листова”

Да је стање заиста алармантно указује и истраживање шпанског института по коме су новинари и судије најмање цењене професије у друштву. Најмање се верује онима који би морали да утичу на одређивање система вредности у друштву.

Самом себи бестселер - Нико се није много узнемирио када се пре два дана испоставило да је Жосе Сократеш , бивши премијер Португалије, купујући сопствену књигу туђим парама, направио од себе бестселер аутора.

Десет хиљада примерака његове књиге у којој разматра питања демократије купио је лични пријатељ бившег премијера, социјалисте, Карлос Сантос Силва,иначе богати бизнисмен. За то је платио 170 хиљада евра, и попео књигу бившег премијера у најпродаваније штиво у Португалији.

Сократешов пријатељ и купац брда његових књига је као и бивши премијер у притвору. Обојица су осумњичени за прање новца, и проневере.  Карлос Сантос Силва , признао је истражном судији да је својим партнерима по целој Португалији, послао новац, како би у разним књижарама куповали Сократешову књигу.

Пролог за Сократешов есеј претворен у бестселер штиво , писао је бивши председник Бразила Ињасио Лула да Силва, оснивач левичарске Радничке партије, која је и данас на власти у највећој земљи Латинске Америке.

Сократеш је наводно писао књигу на француском језику, када је изгубио на превременим изборима пре четири године. Потом је она преведена на његов матерњи португалски.  Истражни органи међутим сумњају да је за ову књигу , Сократеш унајмио другог писца. Извесни професор са универзитета у Паризу, већ је био отпочео писање друге Сократешове књиге која би носила наслов „Харизма”. Али Харизма није изашла из штампе јер је Сократеш већ у новембру прошле године био ухапшен.

Докле су лидери социјалиста спремни да иду како би се левичарске идеје дефинитивно сахраниле? Није ни чудо што их нова шпанска партија Подемос назива кастом и изједначава их са владајућом конзервативном Народном странком.

Угрожени животи - А да је сто двадесет година после Золиног манифеста , у Француској новинарство пало на ниске гране показује и једна тужба, поводом терористичких напада који су узбунили Европу у јануару. 

Ахмеди Кулибали један од терориста , убио је четири особе у супермаркету, а остале је држао као таоце, пре него што га је убила француска полиција. Шесторо преживелих талаца, преко свог адвоката  туже сада телевизијску станицу која је уживо објавила снимке са тог места у време када талачка криза још није била окончана. Телевизије су се утркивале да објаве где се крију таоци међу којима је било и трогодишње дете и једна беба. Да је то гледао терориста Ахмеди Кулибали , могли су и они да настрадају.

Зола је спашавао животе невиних људи, није их угрожавао. Одавно више није жив.