Слабо правосуђе у Босни и Херцеговини

Од нашег дописника

Бањалука – Откако су 2002. одлуком високог представника у БиХ успостављени Суд и Тужилаштво БиХ не престају оптужбе за нефункционалност и пристрасност ове две институције.

Иако су целу протеклу деценију углавном игнорисана упозорења из Републике Српске да су судски поступци одговорнима за ратне злочине селективни, Серж Брамерц, главни тужилац Хашког трибунала, недавно је током посете БиХ рекао да су Срби с правом незадовољни радом ове две институције. Да су сви постали свесни да се нешто хитно мора мењати видело се и по томе што је пријава против Шефика Џаферовића уз преко десет хиљада страница материјала са доказима одбачена за веома кратак период.

Пријаву је поднео Мирсад Кебо, бивши потпредседник Федерације БиХ, који је и сам рекао да је било немогуће прегледати комплетну документацију за нешто више од месец или два. Прво озбиљније упозорење на рад ове две институције стигло је пре четири године из РС, када је Милорад Додик, председник РС, запретио референдумом на ком би се грађани РС изјаснили да ли су потребне овакве институције на нивоу БиХ.

Будући да је Кетрин Ештон, тадашња висока представница за спољну политику и безбедност, дошла у Бањалуку и да је договорено да се поведе структурални дијалог о реформи правосуђа, од референдума се одустало, али још нема резултата тог дијалога. Неколико закона који би требало да поправе ову област и који су производ структуралног дијалога застали су пре више од године у Министарству правде БиХ.

Пред Судом БиХ за ратне злочине који су почињени над Србима у правоснажно окончаним предметима изречена је 131 година затвора, или седам одсто укупно изречених казни, а реч је о 17 лица, од тога 13 Бошњака и четири Хрвата. У правоснажно окончаним предметима за злочине над Бошњацима и Хрватима изречене су казне у трајању већем од 1.400 година затвора за 92 лица српске националности, или 78,6 одсто укупно изречених казни.

Бивши судија Суда БиХ Владо Адамовић недавно је за сарајевске медије изјавио да тужиоци у БиХ врло често подлежу политичким притисцима и упуштају се у нешто што им доноси одређене бенефите, па почињу до те мере злоупотребљавати своју позицију да „преко лешева” почињу осуђивати људе само да дође до некаквог исхода.

„Тужилац који се упусти у десет оптужења, а при томе му осам буде ослобођено на суду, требало би сам да размисли о томе да промени посао. Нажалост, то се не дешава”, закључио је Адамовић.

Да је стање у правосуђу лоше сведочи и то што пре неколико дана Дом народа парламента БиХ није усвојио извештај Високог судског и тужилачког савета БиХ за 2013, институције такође наметнуте одлуком високог представника. Заменик председавајућег Дома народа Огњен Тадић рекао је да је у правосуђу БиХ све кренуло наопако још кад су представници међународне заједнице заједно са тадашњим политичарима у БиХ поставили његове основе.

Министар правде РС Антон Касиповић пре неколико дана указао је на неопходност усвајања стратегије за реформу правосуђа у БиХ, рекавши да она може бити усвојена за сат времена ако не подразумева пренос надлежности. „У стратегији је усаглашено 99 одсто ствари. Многе ствари морају се мењати и у самом ВСТС”, закључио је Касиповић.