Одвали се Шар-планина

„Узму ли нам планину, ми смо готови”, понављају Срби на Брезовици. у Сиринићкој жупи, у општини Штрпце, на крајњем југу Косова и Метохије. Процес приватизације Ски-центра „Брезовица” приводи се крају, а француско-андорски конзорцијум „Компани ди Алпи” и њихов представник Паскал Ру нуде 410 милиона евра улагања у планину која ће им бити додељена експропријацијом. Велики и крупни интереси петнаест година потресају ове људе, а они им супротстављају само голу и једину наду да могу да остану и сачувају живот, породице и планину. За њу је вековима, па и у последњих деценију и по, нераскидиво везан њихов рад и смисао опстанка. Пре неколико недеља скуп, који је представљен као завршна фаза давања под концесију Ски-центра „Брезовица” и 3.500 хектара ове планине, поново је протресао сваку српску породицу у овом гету: планину ће да нам отму; ски-центар ће да поруше; појавио се концесионар који нуди 410 милиона евра да добије на концесију 3.500 хектара наше планине; да 99 година управља нечим што није његово, а што је стекао отимачином кроз процес експропријације.

Постојало је и постоји неколико планова и могућности за елиминацију Срба са Шар-планине: хаос 1999. и погром 2004. нису дали резултате; изолација свих ових 15 година и куповина земље која траје 40 година – није прешла ни трећину Викенд зоне; укидање плата и помоћи из Београда – што се није догодило; остала је још само опција одузимања планине. Реч је о 3.500 хектара, што државног што приватног земљишта, и то се сада одузима једним папиром и једном одлуком. Није реч о о експропријацији за ауто-пут, аеродром, болницу, школу, него се једном власнику – старом – одузима земља, да би се без икаквог смисла дала другом – новом власнику, а он ће градити хотеле, аква-парк, скијалиште и на томе зарађивати новац. Примењује се најнасилнији правни метод својинске промене – експропријација. Власт из Приштине доноси одлуку о експропријацији земљишта Срба и у посед уводи „странца” који ће омогућити улагање домаћих тајкуна, дилера и политичко-мафијашких моћника у износу од 410 милиона евра. Садашњи власници, који су већ у два наврата добили одлуку косовских власти о експропријацији (септембра 2014. године) не питају се за своју имовину.

Слична отимачина планирана је давне 1979. године, када је тадашња општина Урошевац покушала да уради исто, с тим што је комунистичка, већином албанска елита из Приштине, покушала да отме планину њеним власницима и општини. Срећом Уставни суд ондашње СФРЈ поништио је ову одлуку прогласивши је неуставном. Ко данас може да се супротстави властима у Приштини? Формално једино, градоначелник по косовским законима Братислав Николић, један његов потпис је довољан да нестане Срба на Шар-планини. Колика је његова снага и какве су му могућности? Ноћ пред јавну, у основи локалну, расправу о судбини Шар-планине привела га је на информативни разговор Косовска полиција, због како је речено, сумњи да је злоупотребио службени положај. Са градоначелником приспелим из затвора и грађанима којима живот зависи од судбине планине, срео се представник француско-андроског конзорцијума Паскал Ру, он је тај који је одабран на конкурсу, а понудио је да овде уложи 410 милиона евра. На конкурсу је отпао Миодраг Костић, МК гроуп а пред Руом и његовим новцем нашли су се десет хиљада гетоизираних Срба, један потпис и логика противна сваком праву: Француз капиталиста је дошао у систем где се другим приватницима и систему одузима имовина и предаје њему у руке, без икакве надокнаде. Нико овде никога не пита колико то кошта, а прва реченица којом почиње пројекат је „улазак у посед 3.500 хектара и рушење постојећег ски-центра”.

Градоначелник Николић који своју функцију обавља и по српском и по косовском систему има пред собом три могућности: да не потпише и да, у најбољем случају заврши у затвору, да потпише и уништи компактни српски гето на Шар-планини и, на крају, да поднесе оставку и да побегне са Штрпца. Он није био расположен за разговор за „Политику”, а како незванично сазнајемо на њега се врше огромни притисци из неколико страних амбасада у Приштини да потпише предају Брезовице, док званични Београд настоји да га заштити.

„Нас нико није консултовао, питао, разговарао са нама о овом пројекту. Пуних пет година раде Мастер план за Брезовицу који се може сажети у једну реченицу. Улазимо у постојећи ски-центар, експропријацијом све одузимамо, рушимо и правимо нови. Ски-центар ’Брезовица д. о. о.’ то никада неће допустити”, каже директор ски-центра Слађан Николчевић. На наше питање шта би требало урадити одговара: „Треба сачекати формирање Заједнице српских општина, након тога а у складу са интересима Срба, општине Штрпце и на основу ингеренција ЗСО – која мора бити гарант тог процеса – донети коначну одлуку о ски-центру на Брезовици. Чему журба кад већ 15 година он ради на досадашњи начин? Једна од ингеренција Заједнице српских општина јесте и просторно планирање и економски развој.”

Пројекат почиње реченицом „улазак у посед 3.500 хектара и рушење постојећег ски-центра”

-----------------------------------------------------------

Све зависи од ски-центра

Ски-центар „Брезовица д. о. о.” је власник три хотела, три ресторана, пет жичара, пет ски-лифтова, 270 хектара уређеног скијалишта, запошљава 186 радника. Сви објекти и туристички капацитети у општини Штрпце зависе од рада Ски-центра „Брезовица”. Директно на скијалишту запослено је 250 радника, а индиректно кроз пласман пољопривредних производа и производа домаће радиности од рада ски-центра зависи још 50 породица.