Odvali se Šar-planina

„Uzmu li nam planinu, mi smo gotovi”, ponavljaju Srbi na Brezovici. u Sirinićkoj župi, u opštini Štrpce, na krajnjem jugu Kosova i Metohije. Proces privatizacije Ski-centra „Brezovica” privodi se kraju, a francusko-andorski konzorcijum „Kompani di Alpi” i njihov predstavnik Paskal Ru nude 410 miliona evra ulaganja u planinu koja će im biti dodeljena eksproprijacijom. Veliki i krupni interesi petnaest godina potresaju ove ljude, a oni im suprotstavljaju samo golu i jedinu nadu da mogu da ostanu i sačuvaju život, porodice i planinu. Za nju je vekovima, pa i u poslednjih deceniju i po, neraskidivo vezan njihov rad i smisao opstanka. Pre nekoliko nedelja skup, koji je predstavljen kao završna faza davanja pod koncesiju Ski-centra „Brezovica” i 3.500 hektara ove planine, ponovo je protresao svaku srpsku porodicu u ovom getu: planinu će da nam otmu; ski-centar će da poruše; pojavio se koncesionar koji nudi 410 miliona evra da dobije na koncesiju 3.500 hektara naše planine; da 99 godina upravlja nečim što nije njegovo, a što je stekao otimačinom kroz proces eksproprijacije.

Postojalo je i postoji nekoliko planova i mogućnosti za eliminaciju Srba sa Šar-planine: haos 1999. i pogrom 2004. nisu dali rezultate; izolacija svih ovih 15 godina i kupovina zemlje koja traje 40 godina – nije prešla ni trećinu Vikend zone; ukidanje plata i pomoći iz Beograda – što se nije dogodilo; ostala je još samo opcija oduzimanja planine. Reč je o 3.500 hektara, što državnog što privatnog zemljišta, i to se sada oduzima jednim papirom i jednom odlukom. Nije reč o o eksproprijaciji za auto-put, aerodrom, bolnicu, školu, nego se jednom vlasniku – starom – oduzima zemlja, da bi se bez ikakvog smisla dala drugom – novom vlasniku, a on će graditi hotele, akva-park, skijalište i na tome zarađivati novac. Primenjuje se najnasilniji pravni metod svojinske promene – eksproprijacija. Vlast iz Prištine donosi odluku o eksproprijaciji zemljišta Srba i u posed uvodi „stranca” koji će omogućiti ulaganje domaćih tajkuna, dilera i političko-mafijaških moćnika u iznosu od 410 miliona evra. Sadašnji vlasnici, koji su već u dva navrata dobili odluku kosovskih vlasti o eksproprijaciji (septembra 2014. godine) ne pitaju se za svoju imovinu.

Slična otimačina planirana je davne 1979. godine, kada je tadašnja opština Uroševac pokušala da uradi isto, s tim što je komunistička, većinom albanska elita iz Prištine, pokušala da otme planinu njenim vlasnicima i opštini. Srećom Ustavni sud ondašnje SFRJ poništio je ovu odluku proglasivši je neustavnom. Ko danas može da se suprotstavi vlastima u Prištini? Formalno jedino, gradonačelnik po kosovskim zakonima Bratislav Nikolić, jedan njegov potpis je dovoljan da nestane Srba na Šar-planini. Kolika je njegova snaga i kakve su mu mogućnosti? Noć pred javnu, u osnovi lokalnu, raspravu o sudbini Šar-planine privela ga je na informativni razgovor Kosovska policija, zbog kako je rečeno, sumnji da je zloupotrebio službeni položaj. Sa gradonačelnikom prispelim iz zatvora i građanima kojima život zavisi od sudbine planine, sreo se predstavnik francusko-androskog konzorcijuma Paskal Ru, on je taj koji je odabran na konkursu, a ponudio je da ovde uloži 410 miliona evra. Na konkursu je otpao Miodrag Kostić, MK group a pred Ruom i njegovim novcem našli su se deset hiljada getoiziranih Srba, jedan potpis i logika protivna svakom pravu: Francuz kapitalista je došao u sistem gde se drugim privatnicima i sistemu oduzima imovina i predaje njemu u ruke, bez ikakve nadoknade. Niko ovde nikoga ne pita koliko to košta, a prva rečenica kojom počinje projekat je „ulazak u posed 3.500 hektara i rušenje postojećeg ski-centra”.

Gradonačelnik Nikolić koji svoju funkciju obavlja i po srpskom i po kosovskom sistemu ima pred sobom tri mogućnosti: da ne potpiše i da, u najboljem slučaju završi u zatvoru, da potpiše i uništi kompaktni srpski geto na Šar-planini i, na kraju, da podnese ostavku i da pobegne sa Štrpca. On nije bio raspoložen za razgovor za „Politiku”, a kako nezvanično saznajemo na njega se vrše ogromni pritisci iz nekoliko stranih ambasada u Prištini da potpiše predaju Brezovice, dok zvanični Beograd nastoji da ga zaštiti.

„Nas niko nije konsultovao, pitao, razgovarao sa nama o ovom projektu. Punih pet godina rade Master plan za Brezovicu koji se može sažeti u jednu rečenicu. Ulazimo u postojeći ski-centar, eksproprijacijom sve oduzimamo, rušimo i pravimo novi. Ski-centar ’Brezovica d. o. o.’ to nikada neće dopustiti”, kaže direktor ski-centra Slađan Nikolčević. Na naše pitanje šta bi trebalo uraditi odgovara: „Treba sačekati formiranje Zajednice srpskih opština, nakon toga a u skladu sa interesima Srba, opštine Štrpce i na osnovu ingerencija ZSO – koja mora biti garant tog procesa – doneti konačnu odluku o ski-centru na Brezovici. Čemu žurba kad već 15 godina on radi na dosadašnji način? Jedna od ingerencija Zajednice srpskih opština jeste i prostorno planiranje i ekonomski razvoj.”

Projekat počinje rečenicom „ulazak u posed 3.500 hektara i rušenje postojećeg ski-centra”

-----------------------------------------------------------

Sve zavisi od ski-centra

Ski-centar „Brezovica d. o. o.” je vlasnik tri hotela, tri restorana, pet žičara, pet ski-liftova, 270 hektara uređenog skijališta, zapošljava 186 radnika. Svi objekti i turistički kapaciteti u opštini Štrpce zavise od rada Ski-centra „Brezovica”. Direktno na skijalištu zaposleno je 250 radnika, a indirektno kroz plasman poljoprivrednih proizvoda i proizvoda domaće radinosti od rada ski-centra zavisi još 50 porodica.