Цена струје у рукама премијера Вучића

Александар Вучић, премијер Србије, поновио је јуче у интервјуу нашем листу, да струја неће поскупети бар још месец дана. Поскупљење струје договорено је у оквиру аранжмана са ММФ-ом и биће тема наредне ревизије тог споразума која се очекује средином маја, рекао је он.

– За поскупљење струје прво се спекулисало да ће ступити на снагу 1. априла и износити око 15 одсто, а потом је према најавама из владе истакнуто да ће се настојати да буде мање и да износи седам до осам одсто, изјавио је премијер, подсећајући да је осим поскупљења било најављено и увођење акциза на струју од 0,5 динара по киловат-часу, што би додатно пунило републички буџет за близу 20 милијарди динара.

То је једна страна медаље о том поскупљењу. Друга је оно што се зове регулатива. По њој о новој цени киловат-сата, према Закону о енергетици, одлучује Агенција за енергетику на предлог Електропривреде Србије. Нигде се не спомињу држава, односно влада, као власник ЕПС-а, а још мање Међународни монетарни фонд с којим, наводно, премијер Вучић треба да разговара не би ли предвиђених 15 одсто поскупљења „бар преполовио”.

Не треба пуно проницљивости да би се дошло до разлога због којих влада, односно премијер одуговлаче са „обећаним” поскупљењем струје – јак социјални фактор у јеку фискалне консолидације. Другачије речено – где повећавати цену струје када људи грцају у беспарици. И то коме? Пензионерима који су и најуредније платише.

Или је ММФ нашој влади само добар изговор да струја поскупи, али не знају како то најбезболније да саопште грађанима, него под изговором да је то договорено с ММФ-ом.

Не захтева то ММФ, него се влада сама обавезала на то. И то је у реду, ако се зна да је после Републике Српске киловат-час у Србији најјефтинији у Европи, да је струја последњи пут поскупела у августу 2013. године, а да је ЕПС после поплава претрпео огромне штете. Осим тога тржиште струје у Србији потпуно је либерализовано и сада сваки грађанин може да бира од кога ће куповати струју.

– Где је ту самосталност директора ЕПС-а и Агенције? Зар ико боље од њих зна колико киловат-час у овом тренутку треба да кошта, пита Срба Антић, бивши представник Србије у ММФ-у.

Познато је, додаје, да влада није одговорна за цену струје, нити је она одређује. Она јесте власник ЕПС-а, али то не значи да први човек ЕПС-а, треба да седи скрштених руку и чека да му неко каже по којој цени ће продавати своју робу.

Таквим пасивним ставом, Обрадовић доводи себе у позицију да сутра буде главни кривац за лоше пословне резултате ЕПС-а, упозорава Антић и додаје да би с поскупљењем струје од 7,5 одсто ефекат био као да је БДП порастао за један одсто, што није занемарљиво.

С њим се слаже и бивши помоћник министра енергетике Слободан Ружић, који каже, да ако економски параметри показују да струја мора да поскупи онда му није јасно шта ту траже ММФ и влада?

– Законом о енергетици влада се обавезала да се неће мешати у то питање. Зато је и основана Агенција за енергетику да као независно тело од владе и политике каже колико струја треба да кошта. Међутим, овакво понашање само је доказ да је закон мртво слово на папиру, каже Ружић.

И док се с једне стране још мерка колико би требало пара да се слије у буџет по основу акцизе на струју, а колико по основу цене киловат-сата, треба споменути обећања која је Зорана Михајловић, актуелни министар саобраћаја, давала пред изборе 2012. године истичући да када СНС победи на изборима „да ће цена струја бити нижа за 20 одсто од оне која важи данас, односно да ће они омогућити да цена киловат-сата буде на нивоу од пре економске кризе”.

Пуста обећања.