Лажни Роми краду индексе Ромима

Због злоупотреба примене афирмативних мера које су намењене упису ромских студената на факултете и због чињенице да студенти који нису Роми уписују жељени факултет и улазе на буџет, размишља се о промени уписне политике. Како су на јучерашњем округлу столу заштитника грађана истакли представници универзитета, факултета, Министарства просвете и Канцеларије за људска и мањинска права, у академској заједници се већ пар година примећује да се након уписа на факултетима појављују „новооткривени Роми” који обесмишљавају афирмативну акцију.

Председник Националног савета ромске националне мањине Витомир Михајловић упозорио је на чињеницу да сваке године, захваљујући афирмативним мерама, у буџетска места намењена ромским студентима улази између 10 и 20 одсто академаца који нису Роми.

„Овим студентима устав и закони омогућавају да се приликом уписа не изјашњавају о националној припадности, а са друге стране свако може да донесе потврду из бирачког списка да је припадник ромске заједнице. То је схватио велики број академаца који нису ромске националности и који злоупотребљавају пропис да би добили индекс жељеног факултета. Ако ови ђаци имају више бодова са пријемног испита и из средње школе они ће аутоматски истиснути ромске ђаке са списка буџетских студената, што је велика неправда која се мора спречити изменом прописа и уписне политике”, био је изричит Витомир Михајловић.

Он је подсетио на чињеницу да ромска заједница спада међу најнеобразованије нације на свету, о чему илустративно сведочи и чињеница да свега 0,1 до 0,3 одсто Рома заврши факултет. Иако је у последњих 12 година, пре свега захваљујући постојању афирмативних мера, упис Рома на високошколске установе задовољавајући, злоупотребе приликом уписа факултета спречавају један број Рома да добије индекс жељеног факултета.

Проректор Универзитета у Београду др Нада Ковачевић подсетила је да се на универзитетима примењују две врсте афирмативних мера – једне су намењене Ромима а друге особама са инвалидитетом. Прописи налажу да се за ове академце одвоје два одсто буџетских места на врху уписне листе, али је проблем у томе што захтеви за упис ромских студената и студената са хендикепом често стижу у септембру и октобру, односно после испитног рока, што буди сумњу да су многи од њих пожелели да пречицом дођу до жељеног индекса.

К. Ђорђевић