Николић: Унапредити права Рома у Србији

БЕОГРАД – Председник Србије Томислав Николић заложио се данас за унапређење права Рома у Србији истакавши да држава треба да учини све да омогући остваривање њихових права.

Како је саопштила Служба за сарадњу с медијима, Николић је истакао и да позитивном дискриминацијом Ромима треба помоћи да сачувају свој национални идентитет.

Председник је, поводом Светског дана Рома, који се обележава данас, примио представнике те националне мањине, а они су му том приликом предали Платформу за унапређење њиховог положаја у Србији.

Представници ромске националне мањине су, како се наводи, у разговору с председником Николићем посебно истакли да је, и поред генерално јако тешке ситуације у којој се Роми налазе, у претходном периоду учињен напредак у решавању проблема њиховог образовања, као и проблема остваривања права на здравствену заштиту. Незапосленост, међуитм, и даље представља огроман проблем за Роме, као и стварање адекватних услова становања, наводи се у саопштењу.

----------------------------------

Данас је Светски дан Рома

БЕОГРАД – Светски дан Рома установљен је на данашњи дан са циљем да се укаже на тежак положај Рома и да се државе подстакну да обрате посебну пажњу унапређивање њиховог положаја.

Тај дан се обележава у част првог Светског конгреса Рома, који је одржан 8. априла 1971. у Лондону. Тада је за ромску химну проглашена песма „Ђелем, ђелем”, а установљена је и ромска застава са точком као централним симболом.

Заштитник грађана Саша Јанковић је оценио да су Роми и даље најугроженија мањинска група у Србији, а до сада постигнути резултати на унапређењу њиховог положаја нису отклонили кључне препреке за њихову социјално-економску интеграцију.

Он је у саопштењу достављеном медијима оценио да битније промене у том погледу не може бити без доследне примене афирмативних мера у образовању Рома, због чега заштитник грађана ове године посебну пажњу посвећује потпуном правном уређењу тог питања.

Председник Националног савета ромске националне мањине Витомир Михајловић изјавио је да је задовољан спровођењем Стратегије када је реч о образовању и здравственом положају Рома док, како је рекао, у области становања и запошљавања не може никако бити задовољан.

„У области образовања постигнути су одређени видљиви резултати, преко афирмативних мера уписа ученика у средње школе и на факултете, а у неких 173 основних школа уведен је педагошки асистент ромске националности, који је карика између школе, учитеља, ромског ученика и његових родитеља. Тиме је повећан број ромске деце у основном образовању за 20 одсто”, рекао је Михајловић Танјугу.

И заменик директора Канцеларије за људска и мањинска права Драгољуб Ацковић навео је да је тек делимично задовољан применом Стратегије, истичући да осим теоретског дела који је направљен, „нисмо видели неку нарочиту корист”.

Проблеми Рома у Србији, су како је рекао, бројни и пре свега се односе на њихов економски и социјални положај, стамбене проблеме и политичку заступљеност.

„Статистика показује да је један Ром седам пута сиромашнији од најсиромашнијег Србина, а тек 20 одсто Рома је функционално писмено”, нагласио је Ацковић.

Србија доста учинила, али су проблеми Рома и даље изражен

БЕОГРАД – Србија је доста учинила на побољшању положаја Рома, али су њихови проблеми и поред тога веома изражени, речено је на данашњој седници скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, којом је обележен Дан Рома.

Председник тог тела Мехо Омеровић напоменуо је да је Србија урадила доста у институционалном и законодавном смислу, али да су проблеми Рома и даље веома изражени, нарочито у погледу образовања, услова становања, запошљавања, дечијег рада и раних бракова, док је шеф мисије ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт поручио да ће Србија имати подршку ЕУ у побољшању положаја Рома.

Објашњавајући у колико тешким условима живе Роми, Омеровић је навео да је смртност ромске деце дупло већа од националног просека, да је 43 одсто Ромкиња од 15 до 19 година у браку, да је само 83 одсто деце до пет месеци уписано у матичне књиге рођених, да само 69 одсто ромске деце похађа први разред основних школа, а средњу школу само 22 одсто.

Директорка владине Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић поручила је да су у претходном периоду предузете бројне активности, како на националном, тако и на локалном нивоу за побољшање положаја Рома.

Међу тим активностима су, како је објаснила, јачање институционалних капацитета, будући да је формиран владин Савет за унапређивање положаја Рома, да је по први пут успостављено тело за координацију и контролу донаторске помоћи, а да су у 20 градова и општина формирани мобилни тимови који спроводе конкретне мере.

Као најзначајније у наредном периоду оценила је доношење нове стратегије за интеграцију Рома до 2025. године, напоменувши да су већ израђене полазне основе тог документа и формирана радна група на чијем је челу по први пут припадник ромске националне мањине.

На значај доносења нове стратегије указали су Девенпорт и шеф мисије ОЕБС Петер Буркхард.

„У Европи данас живи између 10 и 12 милиона држављана ромске националности, од којих су половина држављани ЕУ. Они су најбројнија национална мањина у Европи и она која је највише маргинализована и дискриминисана. Због тога ЕУ посебну пажњу посвећује исправљању такве ситуације”, рекао је Девенпорт и додао да ЕУ и у Србији помаже ромској мањини и покушавамо да са владом и другим партнерима реши њихове проблеме.

Тако се, како је објаснио, на више фронтова боре против маргинализације Рома - побољшавају приступ здравственим и социјалним установама, велику пажњу посвећују школовању, унапређују стамбену ситуацију Рома, где, поред осталог, са градом Београдом раде да 180 породица које су живеле у нехигијенским насељима добију трајно стамбено решење...

Уз напомену да спровођење ових циљева у многоме зависи од нове стратегије, па је у том смислу поздравио напоре Владе Србије да у што краћем року усвоји тај документ, који је, како је истакао, од кључног значаја за достизање промена у стању Рома.

Председник Националног савета ромске националне мањине Витомир Михајловић затражио је од Владе Србије да озбиљно приступи решавању проблема Рома и да у тај процес укључи припаднике ромске националне мањине, а због великих проблема са којима се суочава та мањинска заједница.

Уз напомену да су стереотипи и предрасуде главна препрека за пуну интеграцију Рома, Михајловић је навео да, поред осталог, 95 одсто Рома ни стално нити било какво запослење, да је у протеклом периоду 30.000 њих напустило земљу и затражило економски азил у земљама ЕУ, као и да су Роми седам до осам пута сиромашнији од најсиромашнијих грађана у овој земљи.

„Са овог места из Скупштине Србије шаљемо јасан сигнал и поруку Влади Србије и другим чиниоцима у друштву о веома тешком положају Рома”, казао је Михајловић.

(Танјуг)

----------------------------------

Живот Рома између два светска рата

Поставка у Галерији науке и технике САНУ (Фото А. Васиљевић)

Пиштољ мала, Јатаган мала, Маринкова бара, Чубура –нека су од најпознатијих сиротињских насеља у којима су живели Роми у периоду између два светска рата. О њиховој стамбеној ситуацији у међуратно доба сведочи изложба „Живот на ивици. Становање београдских Рома 1919–1941” која је представљена у Галерији науке и технике САНУ. Аутори су др Злата Вуксановић-Мацура и професор др Владимир Мацура.

Поставка обухвата богат архивски материјал, од планова и карата, преко фотографија и цртежа, до службених преписки и личних писама. Приказани материјал највећим делом потиче из Историјског архива, Музеја града, Етнографског музеја и Народне библиотеке Србије.

Део фотографија уступио је Милош Јуришић из своје колекције о Београду. Коришћени су и подаци из докумената које је историчар Милован Писари пронашао у Архиву Југославије. Део материјала скупљен је у ромским насељима где и данас постоје артефакти који се односе на међуратни период. Подлога изложбе и извор дела изложбеног материјала јесте књига др Злате Вуксановић-Мацура истоименог наслова као и изложба.

Роми су у међуратној престоници живели на ивицама ливада, поред потока, на обронцима брда, поред одрона и бара… Борили су се са оскудицом. Имали су куће од ћерпича, даске или дрвених окрајака преко којих се закива летва, а малтерисане су блатним малтером. Кровови су били од црепа или тер папира. Посетиоцима су на фотографијама и макетама приказане овакве куће, али и кухиње под небом или „летње” кухиње.

Домаћице су на располагању имале шпорет са сулундаром, сандук за дрва, хоклицу, астал, три шерпе, по један плех, лонац, тигањ, кутлачу, флашу, жарач и џак. Над кујном је било раширено платно, страна према комшијама била је затварана оградом. Шпорет се у собу уносио зими и када се крене у печалбу.  

Поставка је део разноврсних активности поводом обележавања 8. априла, Међународног дана Рома.

Припремљен је и пратећи програм од шест стручних предавања, као и округли сто.

У оквиру изложбе биће одржан 11. меморијални циклус предавања „Академик Александар Деспић”. На вечерашњем предавању у 18 часова др Злата Вуксановић-Мацура говориће о функционалним карактеристикама ромских кућа, док ће др Милован Писари казивати о уништавању ромских насеља током Другог светског рата, а професор др Сретен Вујовић подсетиће какво је било становање Рома у доба социјализма. Предавања ће бити организована и следећег дана у исто време. Организатор је Одбор САНУ за проучавање живота и обичаја Рома.

А. Куртеш