Језик интереса разумеју и Атина и Москва

Од нашег дописника

Атина – Грчкој је потребна ЕУ, али јој је врло важна Русија као савезник и додатни адут у дипломатској игри са европским повериоцима, који не журе да помогну Ципрасовој влади. Москви је потребна Атина као чланица ЕУ и НАТО-а, нарочито док је под притиском санкција и осуда. Довољно елемената да грчки премијер Алексис Ципрас, који од данас борави у Москви, већ унапред зна да ће са руским председником Владимиром Путином разговарати у конструктивној атмосфери.

Русија би могла да обећа ниже цене за испоруку гаса, можда нове зајмове, мада Атина негира такве захтеве. Могла би, а то се очекује, да укине санкције за извоз грчких пољопривредних производа и меса као гест добре воље за подршку коју премијер Ципрас пружа председнику Путину противећи се европским санкцијама Русији, уведеним због ескалације кризе у Украјини. Свој став да „Русија мора бити саставни део европске безбедносне архитектуре, партнер са којим се мора преговарати” Алексис Ципрас заступа у свакој прилици одбијајући да прихвати санкције и ултиматуме као политичку методу у међународним односима.

Када су Русији уведене санкције, боравећи тада у посети Москви у својству лидера Сиризе, Ципрас је подвукао да је то „најнепромишљенија одлука коју је ЕУ могла да донесе, јер – не води ничему. То је као пуцањ у здраву ногу”.

Уколико током посете буде постигнут договор о скидању ембарга Грчка ће бити прва земља ЕУ која ће поново извозити у Русију. Следеће на списку су, како саопштавају руски извори, Кипар и Мађарска.

Кључна тема биће најављено потписивање енергетског споразума којим се предвиђа учешће руских компанија на тендеру за истраживање и производњу нафте и гаса у Јонском мору. Најважнији елемент сарадње биће подршка Грчке „Турском току”, гасоводу који ће, према плану, прелазити преко грчке територије, затим преко Србије до централне Европе.

На међународном плану Грчка себе види као могући мост између Русије и Европе, а као одговор на западне инсинуације уочи сусрета Путина и Ципраса да „флертује са Русијом”, званична Атина поручује да њена „европска оријентација остаје непромењена”. То, међутим, како је рекао представник за штампу, „не значи да грчко руководство не треба да посећује друге земље и јача билатералне односе”.

Чињеница да је премијер Ципрас у посети Москви у моменту када је неизвестан исход преговора са Еврогрупом о додели неопходне финансијске помоћи изазива очигледну нервозу у Бриселу.

Страхује се да би Грчка у контексту неслагања са европским санкцијама Русији због кризе у Украјини могла да се измакне контроли, превише приближи Русији и отуда добије економску помоћ.

Министар финансија Јанис Варуфакис подвлачи да не треба сумњати да ће Грчка финансијску помоћ тражити само од својих европских партнера, али да ће неговати и односе са осталим земљама.

Западни медији праве спекулације о „новом савезништву са ограниченим реалним изгледима”, док Константинос Филис, директор истраживања у атинском Институту за међународне односе, сматра да је реч о „тактици али не и дипломатском преокрету” и да, у ствари, Ципрасова влада оставља могућност повериоцима да сумњају у њене намере и суоче са са чињеницом да „ништа није сигурно до краја”.

„Фајненшел тајмс” пише да Ципрас у Москви намерава да „тргује кивијем, бресквама и јагодама”, али да европске дипломате брине да се иза тога не крије нешто много озбиљније. Можда је реч о тројанском коњу и намери Русије да понуди озбиљне кредите у замену за грчки вето на санкције, што је потез који би, према писању овог листа – дефинитивно урушио јединство Запада према украјинској кризи.