Jezik interesa razumeju i Atina i Moskva

Od našeg dopisnika

Atina – Grčkoj je potrebna EU, ali joj je vrlo važna Rusija kao saveznik i dodatni adut u diplomatskoj igri sa evropskim poveriocima, koji ne žure da pomognu Ciprasovoj vladi. Moskvi je potrebna Atina kao članica EU i NATO-a, naročito dok je pod pritiskom sankcija i osuda. Dovoljno elemenata da grčki premijer Aleksis Cipras, koji od danas boravi u Moskvi, već unapred zna da će sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarati u konstruktivnoj atmosferi.

Rusija bi mogla da obeća niže cene za isporuku gasa, možda nove zajmove, mada Atina negira takve zahteve. Mogla bi, a to se očekuje, da ukine sankcije za izvoz grčkih poljoprivrednih proizvoda i mesa kao gest dobre volje za podršku koju premijer Cipras pruža predsedniku Putinu protiveći se evropskim sankcijama Rusiji, uvedenim zbog eskalacije krize u Ukrajini. Svoj stav da „Rusija mora biti sastavni deo evropske bezbednosne arhitekture, partner sa kojim se mora pregovarati” Aleksis Cipras zastupa u svakoj prilici odbijajući da prihvati sankcije i ultimatume kao političku metodu u međunarodnim odnosima.

Kada su Rusiji uvedene sankcije, boraveći tada u poseti Moskvi u svojstvu lidera Sirize, Cipras je podvukao da je to „najnepromišljenija odluka koju je EU mogla da donese, jer – ne vodi ničemu. To je kao pucanj u zdravu nogu”.

Ukoliko tokom posete bude postignut dogovor o skidanju embarga Grčka će biti prva zemlja EU koja će ponovo izvoziti u Rusiju. Sledeće na spisku su, kako saopštavaju ruski izvori, Kipar i Mađarska.

Ključna tema biće najavljeno potpisivanje energetskog sporazuma kojim se predviđa učešće ruskih kompanija na tenderu za istraživanje i proizvodnju nafte i gasa u Jonskom moru. Najvažniji element saradnje biće podrška Grčke „Turskom toku”, gasovodu koji će, prema planu, prelaziti preko grčke teritorije, zatim preko Srbije do centralne Evrope.

Na međunarodnom planu Grčka sebe vidi kao mogući most između Rusije i Evrope, a kao odgovor na zapadne insinuacije uoči susreta Putina i Ciprasa da „flertuje sa Rusijom”, zvanična Atina poručuje da njena „evropska orijentacija ostaje nepromenjena”. To, međutim, kako je rekao predstavnik za štampu, „ne znači da grčko rukovodstvo ne treba da posećuje druge zemlje i jača bilateralne odnose”.

Činjenica da je premijer Cipras u poseti Moskvi u momentu kada je neizvestan ishod pregovora sa Evrogrupom o dodeli neophodne finansijske pomoći izaziva očiglednu nervozu u Briselu.

Strahuje se da bi Grčka u kontekstu neslaganja sa evropskim sankcijama Rusiji zbog krize u Ukrajini mogla da se izmakne kontroli, previše približi Rusiji i otuda dobije ekonomsku pomoć.

Ministar finansija Janis Varufakis podvlači da ne treba sumnjati da će Grčka finansijsku pomoć tražiti samo od svojih evropskih partnera, ali da će negovati i odnose sa ostalim zemljama.

Zapadni mediji prave spekulacije o „novom savezništvu sa ograničenim realnim izgledima”, dok Konstantinos Filis, direktor istraživanja u atinskom Institutu za međunarodne odnose, smatra da je reč o „taktici ali ne i diplomatskom preokretu” i da, u stvari, Ciprasova vlada ostavlja mogućnost poveriocima da sumnjaju u njene namere i suoče sa sa činjenicom da „ništa nije sigurno do kraja”.

„Fajnenšel tajms” piše da Cipras u Moskvi namerava da „trguje kivijem, breskvama i jagodama”, ali da evropske diplomate brine da se iza toga ne krije nešto mnogo ozbiljnije. Možda je reč o trojanskom konju i nameri Rusije da ponudi ozbiljne kredite u zamenu za grčki veto na sankcije, što je potez koji bi, prema pisanju ovog lista – definitivno urušio jedinstvo Zapada prema ukrajinskoj krizi.