Карађорђе у енглеској књижевности 18. и 19. века

Књига Веселина Костића „Британија и Србија: контакти, везе и односи: 1700–1860”, капитално дело из историје културе, политичких и друштвених односа, објављена је недавно у издању „Архипелага” у новој едицији „Култура и едиција”. На више од 530 страна, Костић исцрпно открива српско-британске контакте, везе и односе у 18. и 19. веку од оних које су стварали војници, почев од првих британских најамника у српским крајевима, до оних које су стварали путници и авантуристи, писци и путописци, дипломате и специјални изасланици и агенти.

Веселин Костић (1931), англиста, историчар књижевности и културе, познати је шекспиролог. Од 1956. до 1996. предавао је енглеску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Објавио је више књига из историје енглеске књижевности. Друго подручје проучавања Веселина Костића су јужнословенско-енглеске културне и друге везе. Костић је превео са енглеског или на енглески језик око 40 књига. Добитник је и награде „Милош Ђурић” за најбољи превод из области есејистике у 2005. години и награде за животно дело Удружења књижевних преводилаца Србије (2006).

Књига „Британија и Србија: контакти, везе и односи: 1700–1860”, истиче Гојко Божовић, оснивач „Архипелага”, узбудљива је прича о путовањима на Исток и стварању слике о Србији и Истоку, о књижевним и културним везама, као и о српским мотивима у енглеској књижевности.

– Костић је једини човек у нашој култури који је у овом тренутку могао да напише овакву књигу – рекао је новинарима Гојко Божовић, главни уредник „Архипелага”.

Костићева књига открива зашто су у енглеској књижевности и култури у 18. и 19. веку настајали романи, опера, позоришне драме и представе и песме о Београду, о опсади Београда, о Карађорђу или о јунаштву ерла од Крофорда у бици код Гроцке 1741. године.

– Прича о раним везама између становника Велике Британије и житеља у српским крајевима сложенија је него што би се то могло у први мах претпоставити. Прича о мотивима због којих су људи с далеких британских острва у ово време пролазили кроз крајеве данашње Србије или боравили у њима сложена је и разликује се од раздобља до раздобља. Само британски путници – а они су ређи од немачких или француских – чине велику и шаролику галерију. Међу њима, као што ћемо видети, налазимо побожне вернике на путу у Свету земљу, трговце у потрази за новим тржиштима, радознале духове жељне да се упознају с турском цивилизацијом или животом на рубним подручјима хришћанског света, научнике, свештенике, дипломате, шпијуне, пустолове или једноставно људе који нису могли да се скрасе на једном месту. Једну мало познату, али можда најбројнију групу људи из Британије који су се у овом раздобљу нашли у нашим крајевима чинили су професионални војници. Неке је доводио пустоловни дух, неке тешке прилике у сопственој земљи, неке жеља да овладају оним што капетан Флуелин у Шекспировом „Хенрију Петом” назива дисциплинама рата, неке тежња да се истакну храброшћу и стекну углед међу савременицима, а многе изгледи за зараду и ратни плен – објашњава др Веселин Костић.