Песник који је живео у знаку страсти

У оквиру издавачке делатности амбасаде Бразила у Београду објављена је двојезична збирка песама једног од највећих бразилских песника 20. века Винисијуса де Мораеса „Изабране песме”, а поред португалских оригинала, књига садржи и поетске преводе на српски језик Весне Стаменковић. Винисијус де Мораес (1913–1980) неуморно је радио као писац, поред тога што је у једном периоду живота био успешан дипломата, а како је у предговору истакао бивши амбасадор Бразила у Србији Алешандре Адор Нето, његово дело поседовало је разноврсност и висок квалитет. Књижевни критичар Жозе Кастело Винисијуса де Мораеса назвао је „песником страсти”, а велики бразилски песник Карлос Друмонд де Андраде једном је изјавио: „Винисијус је једини бразилски песник који је имао храбрости да живи у знаку страсти. Другим речима да ствара поезију у природном стању.”

Прва Винисијусова збирка поезије „Пут у даљину” објављена је 1933. године, када му је било двадесет година, и када је био више обузет конзервативним образовањем и идејама. „Временом, његове су идеје постале више левичарске, а његови стихови почели су да нагињу слободним формама. У сарадњи са некима од најбољих бразилских музичара, Винисијус је писао квалитетне стихове за текстове песама”, део је предговора овом издању у којем се, такође, може прочитати да је један од најпознатијих сарадника Винисијуса де Мораеса био Антонио Карлос Жобим, који је уз Жоао Жилберта обележио почетак боса нове. Винисијусов комад „Орфеј од Велике Госпе”, позоришна адаптација мита о Орфеју и Еуридици, приказан је 1956. године у Рио де Жанеиру, а његова филмска верзија у режији Марсела Камија награђена је „Златном палмом” у Кану 1959. године, као и Оскаром за најбољи страни филм.

„Винисијус почиње да наступа у ноћним клубовима у Рију и другим бразилским градовима, а у следеће две деценије биће запажен у Европи, као и обе Америке. У сарадњи са Жобимом, Жоаом и Аструд Жилберто, а шездесетих година и са америчким музичарима као што су Френк Синатра, Стен Гетс, Ела Фицџералд и многи други, представио је на светској сцени нови бразилски ритам боса нову, мешавину самбе и џеза, која се нашла на жестоком нападу традиционалиста”, написао је Алешандре Адор Нето. Живот Винисијуса де Мораеса био је буран и страствен, као и његова поезија: женио се девет пута, имао је петоро деце и био пријатељ са најзначајнијим уметницима свог времена, међу којима су Пабло Неруда, Орсон Велс, Унгарети, Анибал Машадо, Ди Кавалканти, и други. Неруди је посветио и сонет: „Стазама небројеним са тобом ходих / Неруда, брате и друже највернији /Ал’ неслућен сусрет, тек један од многих, Није ли најлепши и најискренији?”

Садашњи амбасадор Бразила у Србији Сержо Луиз Канаес представио је и нови уџбеник за учење португалског језика, у издању ове амбасаде, који ће се наћи на факултетима и институтима за учење страних језика у Србији.

М. В.