Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Карађорђевићи иду у Стразбур

Карађорђевићи иду у Стразбур
Милочер „изгубио” старог власника, али ће добити ново рухо (Фотодокументација „Политике”)

Mилочер – Над „најлепшим вртом” на Јадрану опет тамни облаци. Пошто, за сада, нема најава да би их могли растерати домаћи судови, могао би да то чини онај Међународни у Стразбуру. И то по захтеву наследника југословенске и српске династије Карађорђевић.

Не тако давно започела је, па онда застала, реконструкција некадашње летње резиденције југословенског краља Александра Карађорђевића и његове фамилије. Сингапурска компанија „Аман ризортс”, која је почетком прошле године закупила овај хотел, заједно са градом хотелом Свети Стефан и суседним хотелом „Краљичина плажа” на рок од 30 година, порушила је ентеријер како би „Милочер” добио потпуно ново рухо.

У међувремену је сингапурска компанија постала део једне индијске фирме што је створило нови простор за шпекулације – када ће хотел бити завршен и ко ће њиме газдовати. Свакако да су највише заинтересовани за овај објекат наследници југословенске династије јер је имовина њихових предака конфискована што је записано 8. марта 1947. године у указу Председништва владе ФНРЈ.

Наследници династије која је владала првом Југославијом поодавно су затражили да им се имовина у Милочеру врати. Знатно пре него што је Милочер отишао у закуп.

Адвокат српског престолонаследника Александра Другог Карађорђевића, Ђорђије Ђуришић је у више наврата поновио:

– Поднели смо захтеве комисијама за повраћај и обештећење одузете имовине у Будви и Цетињу.

А шта траже потомци краља Александра Карађорђевића? На подужој листи на првом месту је хотел „Милочер”, некадашњи дворац и летњиковац Карађорђевића са пратећим објектима, цео земљишни комплекс иза две елитне плаже зване Краљева и Краљичина, као близу две стотине парцела у будванској општини. Карађорђевићи траже и зграду некадашњег Српског посланства на Цетињу која је данас Етнографски музеј, као и зимску резиденцију Љесковац на Ријеци Црнојевића. У својим захтевима позивају се на Закон о реституцији, који је Црна Гора донела 2004. године, али који се не примењује.

Свакако да највећу вредност на листи некретнина које наследници српске династије потражују, представља имовина у Милочеру. Милочерски комплекс, према процени економиста, вреди 5,6 милиона евра. Но, ако се има у виду цео парк између две милочерске капије, помоћни објекти и друго, вредност је много већа.

Око враћања имовине Карађорђевићима мишљења су веома подељена. Адвокат Ђуришић истиче да, уколико Црна Гора из било којих разлога није у стању да врати посед који су одузеле власти одмах након Другог светског рата, Карађорђевићима треба да се плати оно што је припадало краљу Александру и краљици Марији.

Комисија за повраћај земљишта у Будви одбила је захтев наследника, који је поднет пре скоро три године. Њена председница, Милијана Ђуретић, сматра да је таква одлука законита те нема законског основа за враћање. У Будви верују да ће и Министарство финансија Црне Горе одбити жалбу Карађорђевића коју су поднели адвокати Ђорђије Ђуришић и Горан Пајовић.

И, наравно, уколико и оне више званичне инстанце у Црној Гори буду сагласне са поменутом будванском комисијом следи суђење у Стразбуру.

----------------------------------------------------------------------

Дилеме око наследника

Карађорђевићи су милочерски парк купили од мештана о чему постоје многи докази. Било је, међутим, дилема око наследника. У својим мемоарима Томислав Карађорђевић наводи да је његова мајка краљица Марија тестаментом одредила да су наследници имовине у Милочеру њени синови Андреј и Томислав, а да њен трећи син Петар (односно сада престолонаследник Александар) у тој подели немају учешћа.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.