Мерило хуманости

На питање који су то прихватљиви мотиви за рађање деце, гђа Фирст је у тексту „Сурогација је тековина савременог друштва” („Политика”, 27. марта) делимично сама одговорила, рекавши да се „закони доносе у складу са интересима целог друштва”. Недоумица је, изгледа, у томе ко чини „друштво”? Да појаснимо, уколико је нека личност повређена у поступку сурогације, следи да дело сурогације није у интересу целог друштва.

Ко бива повређен чином сурогације? Ако постоји иједна сурогат-мајка на свету која је дубоко повређена тиме што по рођењу није желела предати дете које је родила наручиоцима трудноће, а постоји их небројено много, онда сурогација није у њеном интересу. Да ли је то хумано?

Ако постоји иједно дете које је дошло на свет чином сурогације а да је повређено тиме што је отргнуто од мајке која га је носила девет месеци, онда сурогација није у интересу детета. Да ли је то хумано?Да ли је заиста толико безначајан деветомесечни развој детета у току трудноће да га можемо игнорисати?

Тако, ако сурогацију посматрамо само из угла особе која жели дете а не може на други начин да га стекне, стиче се утисак да у томе нема ништа лоше, те да је чак реч о веома хуманом чину. Али шта је са самим дететом или сурогат-мајком? Да ли је потребно и из њиховог угла сагледати чин сурогације?

Из њиховог угла ствари су једноставне. Сурогација је дупли „ћорсокак”, и за сурогат-мајку и за дете. Ево како. Ако сурогат мајка у току девет месеци трудноће пружа мајчинску љубав детету, како је и једино нормално, тиме што ће јој дете бити одузето по рођењу, бивају повређени и она и дете. Није реч о машинама да бисмо говорили о деветомесечном инкубатору без осећања.

Ако пак сурогат-мајка не пружа мајчинску љубав детету у току девет месеци трудноће, те нема проблем да га преда другом, дете је опет на губитку, јер је већ за време саме трудноће лишено мајчинске љубави. Колико само бизарно звучи да су етичка питања у вези са неприродношћу сурогације превазиђена!

Нечија жеља за потомством, међутим, никако није довољна да би се угрозио неко други, жив човек, дете које се треба родити или сурогат-мајка. То представља вид дискриминације где сваки човек није једнако важан, те је неодговарајући демократском друштву, каквом Србија тежи.

Суштина опредељења за сурогат-материнство или против њега није у томе дали желимо да решимо проблем несрећних брачних парова који не могу другачије да се остваре као родитељи, како неко упорно жели да прикаже, већ да ли желимо да решимо њихов проблем тако што ћемо направити проблем неком другом, а понајпре детету и сурогат-мајци.

Теолог