Merilo humanosti

Na pitanje koji su to prihvatljivi motivi za rađanje dece, gđa First je u tekstu „Surogacija je tekovina savremenog društva” („Politika”, 27. marta) delimično sama odgovorila, rekavši da se „zakoni donose u skladu sa interesima celog društva”. Nedoumica je, izgleda, u tome ko čini „društvo”? Da pojasnimo, ukoliko je neka ličnost povređena u postupku surogacije, sledi da delo surogacije nije u interesu celog društva.

Ko biva povređen činom surogacije? Ako postoji ijedna surogat-majka na svetu koja je duboko povređena time što po rođenju nije želela predati dete koje je rodila naručiocima trudnoće, a postoji ih nebrojeno mnogo, onda surogacija nije u njenom interesu. Da li je to humano?

Ako postoji ijedno dete koje je došlo na svet činom surogacije a da je povređeno time što je otrgnuto od majke koja ga je nosila devet meseci, onda surogacija nije u interesu deteta. Da li je to humano?Da li je zaista toliko beznačajan devetomesečni razvoj deteta u toku trudnoće da ga možemo ignorisati?

Tako, ako surogaciju posmatramo samo iz ugla osobe koja želi dete a ne može na drugi način da ga stekne, stiče se utisak da u tome nema ništa loše, te da je čak reč o veoma humanom činu. Ali šta je sa samim detetom ili surogat-majkom? Da li je potrebno i iz njihovog ugla sagledati čin surogacije?

Iz njihovog ugla stvari su jednostavne. Surogacija je dupli „ćorsokak”, i za surogat-majku i za dete. Evo kako. Ako surogat majka u toku devet meseci trudnoće pruža majčinsku ljubav detetu, kako je i jedino normalno, time što će joj dete biti oduzeto po rođenju, bivaju povređeni i ona i dete. Nije reč o mašinama da bismo govorili o devetomesečnom inkubatoru bez osećanja.

Ako pak surogat-majka ne pruža majčinsku ljubav detetu u toku devet meseci trudnoće, te nema problem da ga preda drugom, dete je opet na gubitku, jer je već za vreme same trudnoće lišeno majčinske ljubavi. Koliko samo bizarno zvuči da su etička pitanja u vezi sa neprirodnošću surogacije prevaziđena!

Nečija želja za potomstvom, međutim, nikako nije dovoljna da bi se ugrozio neko drugi, živ čovek, dete koje se treba roditi ili surogat-majka. To predstavlja vid diskriminacije gde svaki čovek nije jednako važan, te je neodgovarajući demokratskom društvu, kakvom Srbija teži.

Suština opredeljenja za surogat-materinstvo ili protiv njega nije u tome dali želimo da rešimo problem nesrećnih bračnih parova koji ne mogu drugačije da se ostvare kao roditelji, kako neko uporno želi da prikaže, već da li želimo da rešimo njihov problem tako što ćemo napraviti problem nekom drugom, a ponajpre detetu i surogat-majci.

Teolog