Скендербег у Ватикану

У предвечерје председничких избора у Србији, папа Бенедикт Шеснаести примио је председника Косова Фатмира Сејдијуа, који је поглавару Римокатоличке цркве даривао изливено, омање попрсје Скендербега.

Сам догађај намеће потребу да се подсети на неке недоумице о овом јунаку из 15. века, о коме је бар део пуне истине свакако похрањен и у архивима Ватикана.

Александар Велики

Већ двеста година трају спорови да ли је Скендербег арбанашког или српског порекла. Заступници прве теорије упориште првенствено налазе у писању Едварда Гибона из 1788. године, док се представници друге теорије позивају на бројније изворе.

Митрополит црногорски, скендеријски и приморски и трона српскога, егзарх Василије Петровић Његош у свом раду „Историја о Црној Гори” из 1754. помиње Ђорђа Кастриота Скендербега (1405–1468) и његову кћерку Воисаву (Војиславу) која се удала за херцега Стефана Црнојевића.

Током 24 године Стефан ће уз таста Скендербега војевати у 63 битке и „до ногу тући Турке”. Стефанов син Ђорђе се оженио кћерком Леке Дукађина (и она се звала Воисава), а други син Иван се оженио Маријом, кћерком босанског бана Стефана.

Иван и Марија су изродили синове Ђорђа и Станишу (1457–1530) кога је отац као таоца послао султану Мехмеду Другом ради очувања мира. Тамо је Станиша преобраћен у ислам и назван Скендербег.

Био је то други Скендербег, прецизира митрополит Василије Петровић Његош, јер је први Скендербег био Ђорђе (Ђурађ, Ђерђ) Кастриот. Попрсје овог другог даривао је Сејдију папи прошле суботе.

Име Скендербег потиче од турског назива за Александра Великог (Искандер), освајача, војсковође и ратника високо цењеног на отоманском двору. Ђорђе Кастриот је први понео то звучно име, јер је као талац порте васпитан, исламизован и прослављен у многим биткама на страни отоманске војске. Њене редове напустио је 1433, у 28. години, када се вратио у арбанашке крајеве, а онда и у стару хришћанску веру. Сада је постао беспоштедни ратник против отоманске силе.

Мајка првог Скендербега, Воисава, била је српска племкиња из Доњег Полога у Македонији, места близу Тетова. Његов отац звао се Јован (Иван) Кастриот. Изродили су четири сина – Репоша, најстаријег, онда Станишу, Константина и Ђорђа (Ђурађа).

У нартексу велике цркве у Хиландару, на њеном северном зиду, има један натпис на старосрпском: „Престави се раб божии Репош, дукс илирскии, 6939'' („Овде почива слуга божји, војвода илирски, 6939), што ће рећи да је преминуо 1431. године.

Изнад натписа је осликана фреска Богородице са Христом, а око ње су ликови Светог Симеона (Стефана Немање) и његовог сина Светог Саве.

Репош је најстарији син Јована Кастриота, рођени брат првог Скендербега.

У једном хиландарском рукопису, сачуваном у Музеју Румјанцовски у Москви, пише: „Сего 2 маја престави се Кастриот, мнишки же Иоаким монах” („Овог 2 маја преминуо је Кастриот, по монашком звани Јоаким калуђер”).

Јоаким калуђер је сам Јован Кастриот, отац првог Скендербега. Откуд земни остаци његови и сина му Репоша на Хиландару?

Отуд што је Јован као властелин и отомански поданик 1428. потписао уговор о привилегији да на Светој гори он и његова четири сина доживотно уживају благодати монашке испоснице која ће постати позната као арбанашки пирг, удаљена неколико километара југозападно од Хиландара.

Уговор је потписао јеромонах Атанасије, тада игуман Хиландара, јер је Јован Кастриот хиландарском братству даривао своја имања, села Радостуше (данас Ростуше) и Требиште, у долини реке Радике, североисточно од Дебра, где се налазио и манастир посвећен Успењу Богородице.

Противник Турака

За разлику од оца и брата, Ђорђе Кастриот, први Скендербег, није стигао до хиландарске испоснице у арбанашком пиргу, јер се као изванредно способан војник дуго борио против отоманске војске. Уцењен од папе Пија Другог материјалном подршком, прешао је у католичанство, али је упркос томе сахрањен средином јануара 1468. у православној цркви Светог Николе, повише Љеша.

У причи о два Скендербега свакако треба навести да су Јован Кастриот и његова жена Воисава уз четири сина изродили и пет кћерки – Мару, Јелу, Анђелију, Влаису и Мамицу.

Њихов син Ђорђе, први Скендербег, имао је сина јединца, Ивана, који је оженио Ирину, кћерку Лазара Бранковића, унуку славног Ђурађа Бранковића.

Протеком векова, српско порекло Ђорђа (Ђурађа) Кастриота, првог Скендербега, постало је спорно, а онда и увелико затамњено. Постао је највећи албански јунак, али и међу албанским историчарима с Космета има оних који наводе да је Скендербег био исламизовани Србин (Ш. Нимани).

Манипулација првим Скендербегом имала је један од врхунаца у Другом светском рату. Нацистичка Немачка и фашистичка Италија су као окупационе силе његовим именом назвале злогласну 21. СС дивизију „Скендербег”, која је у Другом светском рату починила велике злочине над Србима, Црногорцима и другим неалбанцима на Косову и Метохији.

Спорење о пореклу првог Скендербега траје и даље, али, надамо се да је понешто од наведених чињеница познато и Фатмиру Сејдијуу, баш као и учењацима из Ватикана, ако не и самом папи Бенедикту Шеснаестом.