Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Блер мерка бриселску фотељу

Блер мерка бриселску фотељу

Будући председник Европске уније, односно стални председник Европског савета, случајно или не, према многим проценама биће управо особа која је 2002. године предложила увођење ове функције – Тони Блер. Иако није званично најавио своју кандидатуру, бивши британски премијер већ је „виђен” као први председник ЕУ „од крви и меса”, уместо садашњег ротирајућег председавајућег на чијем месту су се сваких пола године смењивале поједине државе ЕУ.

Лисабонским уговором утврђено је да ће од следеће године бити уведена функција сталног председника ЕУ, којег ће бирати премијери и председници држава чланица и то на мандат од две и по године, са могућношћу реизбора. Да ли ће Тони Блер ући у историју као Џорџ Вашингтон Европске уније и за око два века осванути на новчаници од 100 евра, засад је неизвесно. Међутим, имајући у виду да је Интернетом већ кренула кампања против Блера, оправдано је процењивати да је велики амерички пријатељ, који је увео Велику Британију у напад на Ирак, најозбиљнији кандидат.

Кампању „Зауставите Блера” протекле седмице започела је на Интернету проевропска блогерска заједница „Јуропијан трибјун” са седиштем у Француској, у жељи да прикупи милион потписа против Блерове кандидатуре за највишу функцију у ЕУ.

Према речима Жерома Гулијета, париског банкара који је део ове онлајн групе, идеја о овој кампањи настала је спонтано јер Тони Блер оличава многе ствари које они не воле.

„Ово није кампања остатка Европе против Британије. Она је усмерена против њега и онога што он заступа, нарочито због тога што је превише близак Џорџу Бушу”, рекао је Гулијет за лондонски „Телеграф”.

Међутим, блискост америчкој администрацији и рат у Ираку нису једини Блерови греси, јер му блогери али и велики број европских политичара замера то што као премијер није учинио довољно да Велика Британија без икаквих резерви буде део европске породице.

Упркос томе што је француски председник Никола Саркози прошлог месеца уз велике похвале на известан начин најавио Блерову трку за председника ЕУ, Жан-Пјер Жује, француски државни секретар за европске послове изјавио је недавно да бивши британски премијер не испуњава све критеријуме за ову функцију јер његова земља не учествује у неким важним европским политикама.

„Да би постао председник Европског савета ЕУ неопходно је бити вођа, треба учествовати у свим облицима европске солидарности, била то зона евра или шенгенски простор”, рекао је Жује за телевизијски канал БФМ-ТВ, додајући како Тони Блер, иако није спорно да има квалитете лидера, има и много мана.

Кандидатури бившег британског премијера противе се и бивши француски председник Валери-Жискар Д‘Естен, бивши премијер Едуар Баладир и Алекс Пониатовски, председник Спољнополитичког одбора Националне скупштине.

Међутим, Гордон Браун, актуелни премијер Велике Британије, позвао је свог претходника на тој функцији да што пре започне кампању у борби за место првог председника ЕУ, под условом да Блер стварно тежи ка тој дужности.

Сам Тони Блер још није дао никакве званичне изјаве у вези са својим европским амбицијама, али британски листови објавили су да екс-премијер увелико, са људима од поверења, разматра могућност подизања кандидатуре. Према изворима „Гардијана” из Блеровог окружења, бивши премијер још није донео коначну одлуку, али да би веома радо прихватио место председника ако добије реална овлашћења у областима одбране и трговине. Специјални изасланик за Блиски исток, према свему судећи, има само велике амбиције тако да не би напуштао милионску консултантску плату у замену за само протоколарну функцију председника ЕУ са годишњом платом од око 300.000 евра.

Будући да је по овом питању Лисабонски уговор веома уопштен, да ли ће ова функција бити пандан америчком председнику зависи искључиво од личности изабраног кандидата. Устоличење Блера, ипак, може да поквари или одложи за пола године кашњење ратификације Лисабонског уговора, коју је неопходно завршити пре половине децембра 2008. године.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.