Урадили смо све за прва поглавља

„Наш циљ је отварање првих поглавља у преговорима са ЕУ током ове године. За нас је у овом тренутку најважније да добијемо подршку за заказивање међувладине конференције на којој ће бити отворена прва поглавља. То би била јасна порука ЕУ Србији да прелази у следећу фазу након успешно завршеног процеса скрининга”, каже Ксенија Миленковић, вршилац дужности директора Канцеларије Владе Србије за европске интеграције.

Одговарајући на наше питање да ли се у току ове године може очекивати блокада преговора од стране ЕУ, Миленковићева, која је на садашњу позицију дошла пре два месеца са места заменице амбасадора у српској мисији при ЕУ, истиче да би одлука ЕУ о отварању поглавља представљала веома добру поруку не само нама него и региону, знак да се не успорава процес проширења, без обзира на свеопшту летаргију унутар ЕУ када је реч о даљем ширењу.

Премијер Вучић је изјавио да отварање поглавља зависи од ЕУ. Значи ли то и да је Србија урадила баш све што је од ње тражено?

Ми смо урадили све оно што је било потребно да би се отворила прва поглавља. Конкретно, све припреме су завршене за отварање поглавља 32, о финансијској контроли, и то још прошле године. Такође, сматрамо да су створени предуслови да се покрене процедура за отварање поглавља 35. Оно јесте специфично и не може се поредити са другим, али ако погледамо досадашњи ток дијалога Београда и Приштине и све оно што је у дијалогу и договорено и спроведено, заиста је урађено оно што је било до нас, а што је резултат нашег конструктивног приступа том процесу.

Одлука о отварању поглавља је увек политичка, јер захтева консензус 28 чланица ЕУ. У том смислу, од политичког става ЕУ зависи када ће прво поглавље бити отворено, чак и када је реч о областима која су техничке природе и не садрже отворена политичка питања.

Код поглавља 35 је најјачи глас Немачке, која инсистира на спровођењу Бриселског договора...

С обзиром на то да се у овом случају ради о политичком процесу, то јест дијалогу између Београда и Приштине, примена договореног је увек ствар интерпретације. Надам се да ће ускоро бити завршена израда извештаја о скринингу за поглавље 35 и да ћемо након тога имати јаснију слику о редоследу активности у правцу отварања тог поглавља.

Међутим, чини ми се да заиста постоји широка подршка у ЕУ да Србија током ове године отвори прва преговарачка поглавља, да она долази од огромне већине држава чланица, али и од представника институција ЕУ. То смо могли да видимо и приликом посете високе представнице ЕУ Федерике Могерини Београду, која је на заједничкој конференцији за новинаре са премијером била изричита да апсолутно подржава отварање првих поглавља и да ради на томе да се то и убрзо догоди.

У току је израда трећег нацрта акционих планова за поглавља 23 и 24. Прво, зашто радимо трећи нацрт и, друго, хоће ли бити и четвртог?

То што радимо трећи нацрт је уобичајена процедура. Израда акционих планова за поглавља 23 и 24, која се односе на основна права, правду, слободе и безбедност, одвија се уз редовне консултације и комуникацију са Европском комисијом како би се убрзала процедура отварања поглавља. Када будемо имали финалне верзије, акциони планови иду поново на разматрање код држава чланица и оне треба да их одобре. У том смислу је боље имати три радне верзије него једну коју би државе чланице вратиле на поновну израду. Таква процедура би много дуже трајала.

Колико је Србија технички спремна за наредну фазу преговора?

То је најбоље показао управо завршени скрининг. За процес аналитичког прегледа правних тековина ЕУ добили смо признања од свих релевантних институција у ЕУ, управо кад је реч о административно-техничкој припремљености. Препознато је да Србија има капацитете не само за процес скрининга већ и за наредну фазу преговора.