Живот „на бомбама“

Ниш – У сенци прошлонедељних политичких дешавања и, свакако хапшења у српском фудбалу доста незапажено прошла је информација која је узнемирила Нишлије, али сигурно и све грађане Србије – у центру града на Нишави, у дворишту некадашње џамије, пронађена је неексплодирана касетна бомба заостала из бомбардовања НАТО. Уз велику предострожност и обезбеђење околине, специјалне екипе за деминирање су је уништиле. Иза ове акције остало је питање колико има још таквих и сличних експлозивних направа заосталих из периода бомбардовања наше земље не само у Нишу, већ у целој Србији?

Свакако, намеће се и питање колико је безбедан живот људи на подручјима која су била засута бомбама, ракетама и другим пројектилима, а који нису експлодирали и за које се и после пуних девет година не зна?

Радник Саит Нијаз, који је чистио двориште некадашње џамије, и који је и наишао на касетну бомбу испричао је да се све догодило више него случајно. Чистио јеи свих ранијих година двориште по неколико пута детаљно, али тек ове зиме наишао је на бомбу... И, каже, имао је срећу, јер је мотиком уклањао растиње и промашио, није ударио директно у експлозивну направу.

Овај догађај намеће обавезу да се детаљније реализују пројекти чишћења и ове локације у Нишу, који је сачињен у Центру за разминирање Србије, али и свих других у нашој земљи. Истовремено очекује се нова помоћ од Међународне фондације за разминирање (ИТФ), преко које се прикупљају донације за овакве и сличне пројекте. Петар Михајловић, директор овог центра, рекао је јуче за „Политику“ да је 1999. године око 23 милиона квадратних метара Србије засуто бомбама:

–У неколико већих акција, у које је уложено око четири милиона долара, чишћена су подручја Ниша, Копаоника, Краљева, Владимираца, Рашке и Сјенице. Очишћено је око три милиона квадратних метара. Преко ИТФ донације за чишћење бомби у Србији дали су америчка и делом чешка држава, а ми у центру заједно са фондацијом Норвешка народна помоћ од октобра прошле године интензивно радимо на снимању терена и изради плана разминирања, јер и даље постоји велика опасност да од заосталих касетних или других бомби неко и после скоро целе деценије од бомбардовања настрада – рекао је за наш лист Петар Михајловић.

У Нишу су касетне бомбе чишћене на три велике локације. Уклоњене су бомбе са подручја крај Универзитета, највеће градске пијаце код Тврђаве, Клиничког центра и насеља Дуваниште. Чишћење су реализовале фирме „ДОК Инг“ из Загреба и „Медеком“ са Пала у Републици Српској, које је ангажовао ИТФ. Проналажене су на крововима породичних кућа, основних и средњих школа, спортске хале, у двориштима, на паркинг просторима, у „кућиштима“ лифтова. Током разминирања један од радника тешко је повређен. Потпуковник наше војске Бела Киш још прошле године упозорио је да опасности и даље има и да се не сме престати са претрагом. Да је био у праву потврђује последњи „проналазак“.

На Ниш је маја 1999.године пало двадесет контејнера и око 2.000 „наранџастих убица“. Седмог маја од касетних бомби погинуло је 14 грађана, међу њима и млада жена у осмом месецу трудноће.

У целој Југославији 1999.године од касетних бомби, забрањених свим конвенцијама о наоружању, настрадало је 95 особа – погинуло је 28, а тешко повређено 67. Живот је изгубило и троје деце. Страдања цивила било је и у годинама после бомбардовања НАТО када се на касетне бомбе наилазило приликом обрађивања пољопривредних имања, винограда и травњака. Нажалост, и много касније после свих страхота у пролеће 1999.године однеле су невине животе. Од заосталих бомби погинуло је шесторо грађана наше земље, од тога троје малишана млађих од десет година. Тиме је потврђена и глобална статистика да од „наранџастих убица“ забрањених међународним конвенцијама највише страдају деца.

А и деца и одрасли у Србији, дефинитивно, и даље живе и раде у земљи неочишћеној од бомби. И касетних и других пројектила има још увек и неопходна је много шира акција разминирања.