Život „na bombama“

Niš – U senci prošlonedeljnih političkih dešavanja i, svakako hapšenja u srpskom fudbalu dosta nezapaženo prošla je informacija koja je uznemirila Nišlije, ali sigurno i sve građane Srbije – u centru grada na Nišavi, u dvorištu nekadašnje džamije, pronađena je neeksplodirana kasetna bomba zaostala iz bombardovanja NATO. Uz veliku predostrožnost i obezbeđenje okoline, specijalne ekipe za deminiranje su je uništile. Iza ove akcije ostalo je pitanje koliko ima još takvih i sličnih eksplozivnih naprava zaostalih iz perioda bombardovanja naše zemlje ne samo u Nišu, već u celoj Srbiji?

Svakako, nameće se i pitanje koliko je bezbedan život ljudi na područjima koja su bila zasuta bombama, raketama i drugim projektilima, a koji nisu eksplodirali i za koje se i posle punih devet godina ne zna?

Radnik Sait Nijaz, koji je čistio dvorište nekadašnje džamije, i koji je i naišao na kasetnu bombu ispričao je da se sve dogodilo više nego slučajno. Čistio jei svih ranijih godina dvorište po nekoliko puta detaljno, ali tek ove zime naišao je na bombu... I, kaže, imao je sreću, jer je motikom uklanjao rastinje i promašio, nije udario direktno u eksplozivnu napravu.

Ovaj događaj nameće obavezu da se detaljnije realizuju projekti čišćenja i ove lokacije u Nišu, koji je sačinjen u Centru za razminiranje Srbije, ali i svih drugih u našoj zemlji. Istovremeno očekuje se nova pomoć od Međunarodne fondacije za razminiranje (ITF), preko koje se prikupljaju donacije za ovakve i slične projekte. Petar Mihajlović, direktor ovog centra, rekao je juče za „Politiku“ da je 1999. godine oko 23 miliona kvadratnih metara Srbije zasuto bombama:

–U nekoliko većih akcija, u koje je uloženo oko četiri miliona dolara, čišćena su područja Niša, Kopaonika, Kraljeva, Vladimiraca, Raške i Sjenice. Očišćeno je oko tri miliona kvadratnih metara. Preko ITF donacije za čišćenje bombi u Srbiji dali su američka i delom češka država, a mi u centru zajedno sa fondacijom Norveška narodna pomoć od oktobra prošle godine intenzivno radimo na snimanju terena i izradi plana razminiranja, jer i dalje postoji velika opasnost da od zaostalih kasetnih ili drugih bombi neko i posle skoro cele decenije od bombardovanja nastrada – rekao je za naš list Petar Mihajlović.

U Nišu su kasetne bombe čišćene na tri velike lokacije. Uklonjene su bombe sa područja kraj Univerziteta, najveće gradske pijace kod Tvrđave, Kliničkog centra i naselja Duvanište. Čišćenje su realizovale firme „DOK Ing“ iz Zagreba i „Medekom“ sa Pala u Republici Srpskoj, koje je angažovao ITF. Pronalažene su na krovovima porodičnih kuća, osnovnih i srednjih škola, sportske hale, u dvorištima, na parking prostorima, u „kućištima“ liftova. Tokom razminiranja jedan od radnika teško je povređen. Potpukovnik naše vojske Bela Kiš još prošle godine upozorio je da opasnosti i dalje ima i da se ne sme prestati sa pretragom. Da je bio u pravu potvrđuje poslednji „pronalazak“.

Na Niš je maja 1999.godine palo dvadeset kontejnera i oko 2.000 „narandžastih ubica“. Sedmog maja od kasetnih bombi poginulo je 14 građana, među njima i mlada žena u osmom mesecu trudnoće.

U celoj Jugoslaviji 1999.godine od kasetnih bombi, zabranjenih svim konvencijama o naoružanju, nastradalo je 95 osoba – poginulo je 28, a teško povređeno 67. Život je izgubilo i troje dece. Stradanja civila bilo je i u godinama posle bombardovanja NATO kada se na kasetne bombe nailazilo prilikom obrađivanja poljoprivrednih imanja, vinograda i travnjaka. Nažalost, i mnogo kasnije posle svih strahota u proleće 1999.godine odnele su nevine živote. Od zaostalih bombi poginulo je šestoro građana naše zemlje, od toga troje mališana mlađih od deset godina. Time je potvrđena i globalna statistika da od „narandžastih ubica“ zabranjenih međunarodnim konvencijama najviše stradaju deca.

A i deca i odrasli u Srbiji, definitivno, i dalje žive i rade u zemlji neočišćenoj od bombi. I kasetnih i drugih projektila ima još uvek i neophodna je mnogo šira akcija razminiranja.