Немачка одбија да зове Путина на самит Г-7

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Док посматрачи Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) указују да су се, после више од од месец дана релативног затишја, борбе у источној Украјини интензивирале, чланови Нормандијске четворке синоћ је требало да се окупе у Берлину како би преговарали о примени другог споразума из Минска. Домаћин скупа, немачки шеф дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер, у јучерашњем интервјуу листу „Велт” позвао је Русију и Украјину да пређу на нову фазу спровођења споразума „Минск 2”.

„Та фаза подразумева припреме за локалне изборе у областима које држе сепаратисти, али и приступ хуманитарним организацијама и обнову у источној Украјини”, рекао је Штајнмајер, додајући да је направљен напредак што се тиче повлачења тешког наоружања, као и по питању деловања посматрача ОЕБС-а у источној Украјини, али да „то није довољно”. „Поново долази до кршења примирја”.

Посматрачи ОЕБС-а су јуче саопштили да се у појединим деловима на источне Украјине може чути интензивна минобацачка паљба, а нарочито у околини Доњецка.

О томе ће бити на састанку у Берлину где ће Штајнмајер угостити шефове дипломатија Украјине, Русије, и Француске, Павла Климкина, Сергеја Лаврова и Лорана Фабијуса. Француски шеф дипломатије је већ најавио могућност слања мировних снага, као подршку ОЕБС-у у Украјини, али да би се то догодило, како тврде у Москви, неопходна је подршка и Русије.

Званичници НАТО-а су за недељно издање „Франкфуртер алгемајне цајтунга” изјавили да упркос споразуму Русија очито и даље шаље трупе и оружје у источну Украјину.

„Ми и даље видимо руску подршку сепаратистима кроз наоружање, трупе и обуку. Русија још увек покреће трупе и наоружање преко отворене границе ка Украјини”, саопштио је НАТО указујући да у поменуто наоружање спадају тенкови типа Т-80 и Т-90, потом оклопна возила, артиљерија и ваздушни одбрамбени системи.

Према писању овог листа, „сепаратисти располажу са више руског наоружања него раније”, при чему НАТО не жели да „прихвати једно даље проширење њихове (проруске) области”.

Резултат састанка Нормандијске четворке у Берлину биће размотрен данас и сутра у Либеку, граду на северу Немачке где се одржава састанак министара спољних послова Групе Седам (Г-7), који је својеврсна припрема за јунски самит ове групе индустријски најразвијених нација, који ће бити одржан у баварском дворцу Елмау.

Немачке опозициона Левица позвала је поново немачку владу да на самит позове и руског председника Владимира Путина и тиме обнови Г-8, што је до руске анексије Крима био формат у којем су учествовали лидери САД, Немачке, Велике Британије, Јапана, Француске, Италије, Канаде, Русије, уз присуство челника Европске уније.

„Будући да се ниједна криза не може решити без Русије, наравно да би Г-7 требало поново да буде Г-8”, рекао је у разговору за немачку новинску агенцију Грегор Гизи, лидер ове левичарске партије. „Изолацијом Русије се не постиже ништа, само нама штети”

Међутим, Штајнмајер је у интервјуу за јучерашњи „Велт” одбацио овај захтев, али је указао да Берлин ипак жели да обнови везе са Москвом.

„Није у нашем интересу да се Русија дугорочно изолује, али после анексије Крима, противне међународном праву, не можемо се једноставно правити као да се ништа није догодило”, рекао је Штајнмајер. „Пут назад у Г-8 води преко поштовања јединства Украјине и спровођења руских обавеза из Споразума из Минска”.

Он је, ипак, истакао значај Русије у решавању међународних криза те додао да актуелни преговори са Ираном и драматични, нерешени сукоби у Сирији, Јемену и Либији показују „да ми имамо сопстевни интерес да Русију јаче интегришемо у тражењу решења”.

С друге стране, немачки медији преносе изјаву Путиновог прес секретара Дмитрија Пескова да Русија не намерава да се неком намеће ради учествовања у скуповима различитих међународних формата, али да „разматрање светских проблема без учешћа Русије тешко да може бити ефективно и да доведе до неких ефикасних резултата”. Песков је, притом, поновио да је Москва отворена за сваку врсту сарадње.

Ненад Радичевић

-----------------------------------------------------------------

Москва ће од 2019. тражити нови транзит

Берлин – Пројекат „Јужни ток” је заустављен да би руски гас и даље пролазио кроз Украјину, казао је јуче челник „Гаспрома” Алексеј Милер, док је руски министар енергетике Александар Новак истакао да ће Москва вероватно за четири године престати да своје енергенте испоручује преко Украјине.

„Позивају се на то да нисмо били спремни да радимо по прописима Трећег енергетског пакета и поштујемо европско законодавство, али то није истина. Циљ је био да се сачува постојеће стање – транзит преко територије Украјине”, казао је Милер, а преноси Танјуг.

Шеф руског енергетског гиганта је истакао да је дистрибуција преко Украјине „најслабија карика” и да је транзит био „ поклон Совјетског Савеза Украјини” . РИА Новости из Берлина преносе изјаву министра енергетике Русије Александра Новака који каже да ће Москва са великом вероватноћом одустати од транзита гаса преко Украјине после 2019.

„Зато су сада сви напори усмерени на то да се реализује изградња дистрибутивне инфраструктуре у Турској, на граници између Турске и Грчке, и допремање потрошачима југоисточне и централне Европе том маршрутом”, казао је Новак.

Истовренемо је руски председник Владимир Путин укинуо је забрану испорука противваздушних ракетних система С-300 Ирану, коју је, као председник, увео Дмитриј Медведев 2010. године, јавили су руски електронски медији. После санкција уведених Ирану, било је суспендовано важење руско-иранског уговора из 2007. о испоруци система С-300, подсећа Итар Тас.

Танјуг