Nemačka odbija da zove Putina na samit G-7

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Dok posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) ukazuju da su se, posle više od od mesec dana relativnog zatišja, borbe u istočnoj Ukrajini intenzivirale, članovi Normandijske četvorke sinoć je trebalo da se okupe u Berlinu kako bi pregovarali o primeni drugog sporazuma iz Minska. Domaćin skupa, nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer, u jučerašnjem intervjuu listu „Velt” pozvao je Rusiju i Ukrajinu da pređu na novu fazu sprovođenja sporazuma „Minsk 2”.

„Ta faza podrazumeva pripreme za lokalne izbore u oblastima koje drže separatisti, ali i pristup humanitarnim organizacijama i obnovu u istočnoj Ukrajini”, rekao je Štajnmajer, dodajući da je napravljen napredak što se tiče povlačenja teškog naoružanja, kao i po pitanju delovanja posmatrača OEBS-a u istočnoj Ukrajini, ali da „to nije dovoljno”. „Ponovo dolazi do kršenja primirja”.

Posmatrači OEBS-a su juče saopštili da se u pojedinim delovima na istočne Ukrajine može čuti intenzivna minobacačka paljba, a naročito u okolini Donjecka.

O tome će biti na sastanku u Berlinu gde će Štajnmajer ugostiti šefove diplomatija Ukrajine, Rusije, i Francuske, Pavla Klimkina, Sergeja Lavrova i Lorana Fabijusa. Francuski šef diplomatije je već najavio mogućnost slanja mirovnih snaga, kao podršku OEBS-u u Ukrajini, ali da bi se to dogodilo, kako tvrde u Moskvi, neophodna je podrška i Rusije.

Zvaničnici NATO-a su za nedeljno izdanje „Frankfurter algemajne cajtunga” izjavili da uprkos sporazumu Rusija očito i dalje šalje trupe i oružje u istočnu Ukrajinu.

„Mi i dalje vidimo rusku podršku separatistima kroz naoružanje, trupe i obuku. Rusija još uvek pokreće trupe i naoružanje preko otvorene granice ka Ukrajini”, saopštio je NATO ukazujući da u pomenuto naoružanje spadaju tenkovi tipa T-80 i T-90, potom oklopna vozila, artiljerija i vazdušni odbrambeni sistemi.

Prema pisanju ovog lista, „separatisti raspolažu sa više ruskog naoružanja nego ranije”, pri čemu NATO ne želi da „prihvati jedno dalje proširenje njihove (proruske) oblasti”.

Rezultat sastanka Normandijske četvorke u Berlinu biće razmotren danas i sutra u Libeku, gradu na severu Nemačke gde se održava sastanak ministara spoljnih poslova Grupe Sedam (G-7), koji je svojevrsna priprema za junski samit ove grupe industrijski najrazvijenih nacija, koji će biti održan u bavarskom dvorcu Elmau.

Nemačke opoziciona Levica pozvala je ponovo nemačku vladu da na samit pozove i ruskog predsednika Vladimira Putina i time obnovi G-8, što je do ruske aneksije Krima bio format u kojem su učestvovali lideri SAD, Nemačke, Velike Britanije, Japana, Francuske, Italije, Kanade, Rusije, uz prisustvo čelnika Evropske unije.

„Budući da se nijedna kriza ne može rešiti bez Rusije, naravno da bi G-7 trebalo ponovo da bude G-8”, rekao je u razgovoru za nemačku novinsku agenciju Gregor Gizi, lider ove levičarske partije. „Izolacijom Rusije se ne postiže ništa, samo nama šteti”

Međutim, Štajnmajer je u intervjuu za jučerašnji „Velt” odbacio ovaj zahtev, ali je ukazao da Berlin ipak želi da obnovi veze sa Moskvom.

„Nije u našem interesu da se Rusija dugoročno izoluje, ali posle aneksije Krima, protivne međunarodnom pravu, ne možemo se jednostavno praviti kao da se ništa nije dogodilo”, rekao je Štajnmajer. „Put nazad u G-8 vodi preko poštovanja jedinstva Ukrajine i sprovođenja ruskih obaveza iz Sporazuma iz Minska”.

On je, ipak, istakao značaj Rusije u rešavanju međunarodnih kriza te dodao da aktuelni pregovori sa Iranom i dramatični, nerešeni sukobi u Siriji, Jemenu i Libiji pokazuju „da mi imamo sopstevni interes da Rusiju jače integrišemo u traženju rešenja”.

S druge strane, nemački mediji prenose izjavu Putinovog pres sekretara Dmitrija Peskova da Rusija ne namerava da se nekom nameće radi učestvovanja u skupovima različitih međunarodnih formata, ali da „razmatranje svetskih problema bez učešća Rusije teško da može biti efektivno i da dovede do nekih efikasnih rezultata”. Peskov je, pritom, ponovio da je Moskva otvorena za svaku vrstu saradnje.

Nenad Radičević

-----------------------------------------------------------------

Moskva će od 2019. tražiti novi tranzit

Berlin – Projekat „Južni tok” je zaustavljen da bi ruski gas i dalje prolazio kroz Ukrajinu, kazao je juče čelnik „Gasproma” Aleksej Miler, dok je ruski ministar energetike Aleksandar Novak istakao da će Moskva verovatno za četiri godine prestati da svoje energente isporučuje preko Ukrajine.

„Pozivaju se na to da nismo bili spremni da radimo po propisima Trećeg energetskog paketa i poštujemo evropsko zakonodavstvo, ali to nije istina. Cilj je bio da se sačuva postojeće stanje – tranzit preko teritorije Ukrajine”, kazao je Miler, a prenosi Tanjug.

Šef ruskog energetskog giganta je istakao da je distribucija preko Ukrajine „najslabija karika” i da je tranzit bio „ poklon Sovjetskog Saveza Ukrajini” . RIA Novosti iz Berlina prenose izjavu ministra energetike Rusije Aleksandra Novaka koji kaže da će Moskva sa velikom verovatnoćom odustati od tranzita gasa preko Ukrajine posle 2019.

„Zato su sada svi napori usmereni na to da se realizuje izgradnja distributivne infrastrukture u Turskoj, na granici između Turske i Grčke, i dopremanje potrošačima jugoistočne i centralne Evrope tom maršrutom”, kazao je Novak.

Istovrenemo je ruski predsednik Vladimir Putin ukinuo je zabranu isporuka protivvazdušnih raketnih sistema S-300 Iranu, koju je, kao predsednik, uveo Dmitrij Medvedev 2010. godine, javili su ruski elektronski mediji. Posle sankcija uvedenih Iranu, bilo je suspendovano važenje rusko-iranskog ugovora iz 2007. o isporuci sistema S-300, podseća Itar Tas.

Tanjug