Штампање евра јача динар

Европска привреда могла би ове године да достигне раст од 1,4 одсто. Иако скромно, то представља ипак убрзање економских активности након прошлогодишњих 0,9 процентних поена. Ово је најновија прогноза „Економист интелиџенс јунита” за 2015. годину о кретањима у еврозони коју већ годинама мучи привредна стагнација.

Аналитичари ове публикације очекују да ће због најновијих мера Европске централне банке (ЕЦБ), евро наставити да слаби и да ће просечна вредност у овој години бити 1,04 долара за евро, што значи да ће се европска и америчка валута готово изједначити. Њихове прогнозе показују ће следеће 2016. године долар чак бити јачи од евра (0,99 долара за један евро).

Суочена са дефлацијом и економском стагнацијом ЕЦБ ће месечно у европску привреду упумпавати 60 милијарди евра. О коликим парама је реч, можда најбоље говори податак да је то двогодишњи српски бруто домаћи производ (БДП). Оно што ЕЦБ месечно упумпа у европску привреду, српски грађани и привреда створе за две године. Планирано је да програм траје до септембра 2016. године, с тим што је остављена могућност да се он заврши и раније уколико ефекти буду бржи. Иначе, у наредном трогодишњем периоду, аналитичари „Економист интелиџенс јунита” прогнозирају да ће се привредни раст у еврозони кретати од 1,5 до 1,7 одсто.

Иако је још рано за сумирање резултата политике коју води Марио Драги, председник ЕЦБ-а, по многима, у Србији се њени ефекти већ виде кроз актуелно јачање динара.

Милан Недељковић, професор на Факултету за финансије, економију и администрацију (ФЕФА) сматра да искуство америчких Федералних резерви и Енглеске централне банке показује да неконвенционалне мере централних банака имају ефекат на привреди раст.

– И очекивања су битан елемент политике коју сада спроводи ЕЦБ. Није то само пуко упумпавање пара у привреду. Има ту и извесног психолошког ефекта да ће мере дати резултат, што опет може позитивно да допринесе опоравку – каже Недељковић.

Он подсећа да је каматна стопа ЕЦБ-а око нуле, што значи да ова централна банка практично није више имала инструменте са којима би могла да подстакне инфлацију и тако индиректно стимулише привредни опоравак. Зато је и прибегла овој неконвенционалној методи.

– Тиме је ЕЦБ послала поруку да је спремна да активно учествује у опоравку привреде. Када је реч о преносним ефектима на Србију, они могу бити само позитивни. Ако је већа глобална ликвидност, односно ако је више пара у оптицају, онда постоји и веће интересовање инвеститора за тржишта у развоју, као што је наше. Када је о задуживању реч, то ће значити задржавање актуелних или даљи пад камата, што значи јефтиније задуживање за државу, а неће бити ни притисака на динар. Сваки раст у еврозони позитивно утиче на раст наше привреде – каже Недељковић.

Евентуалне негативне последице по Србију, он види на дужи рок. Односно, токови капитала кренуће у другом смеру, када се програм ЕЦБ-а заврши. Али, држава има времена да се спреми за те негативне ефекте, каже Недељковић.

Небојша Савић, члан Савета гувернера Народне банке Србије, сматра да је рано износити оцене када је реч о резултатима политике коју спроводи ЕЦБ.

– Прво и елементарно је да сачекамо да прође шест месеци да бисмо могли да закључујемо. Да сачекамо бар да видимо шта ће Марио Драги, председник ЕЦБ-а, рећи на првој конференцији за новинаре – каже Савић и додаје да ће се, уколико ефекти буду позитивни, то прелити и на Србију.

Према оцени Горана Николића, сарадника Института за европске студије, евентуални опоравак у еврозони може да има позитивне ефекте и на нас. Упумпавање пара у тамошњу привреду, прелиће се и код нас, јер ће се на тржишту појавити вишак евра.

– Ово што се сада дешава са динаром, односно јачање националне валуте добрим делом је резултат мера ЕЦБ – каже Николић и додаје да ће краткорочни капитал бити јефтинији, а у догледно време појефтиниће и дугорочне позајмице.

Економиста Мирослав Прокопијевић, са друге стране, сматра да ово није решење за кризу еврозоне.

– Оваквим мерама криза ће из акутне прећи у хроничну. Пресипањем новца, без структурних реформи, не може да се подстакне привредни развој – сматра наш саговорник.