Ђоковић срушио и Надала за финале са Бердихом

Новак Ђоковић наставља да сеје страх на највећим тениским турнирима. До четвртог финала, после три титуле ове сезоне, данас од 15 часова, стигао је на рачун осмоструког шампиона Монте Карла Рафаела Надала, показујући такву надмоћ над најбољим тенисером у историји турнира на шљаци, какву ни резултат (6:3, 6:3) довољно не исказује. Да преко пут мрежице има „краља шљаке“, осетило се само по изгубљеном сервису у првом гему и по фантастичним потезима обојице током првог сета, али то није било довољно за равноправну игру.

У доминацији над јединим достојним ривалом у Монте Карлу импоновала је апсолутна смиреност нашег аса, којом је најпре надокнадио заостатак од 2:0, затим брејком у осмом гему решио први сет и потом са готово пола снаге увео други до неумитног краја. У оба сета је седми гем био најдужи и најважнији. У првом је Новак успео да издржи налете ривала, сачува сервис и одмах потом узме гем на противников, а у другом је тада начинио кључни брејк, иако је губио са 40:0. За разлику од Надала, Ђоковић није запињао да реши поен сервисом и није имао ни једну дуплу грешку. Под притиском смирености и самопоуздања које Ђоковићу доносе узастопне титуле у Мелбурну, Индијан Велсу и Мајамију, велики Рафаел Надал се постепено топио и све чешћим грешкама убрзавао крај. Слабији блистају на почетку, а јачи на крају.

Најбољи тенисер света је добио 43. дерби најдужег ривалства у историји професионалног тениса и смањио вођство Шпанца на 23:20, али његов став током меча и по завршетку није показивао ни изненађење, ни претерану радост. Пре је то било задовољство због добро одрађеног посла и очекиваног резултата, па и свест да његов ривал јуче није био онај стари, непобедиви. Осећала се сигурност да чврсто гази према круни пролећне сезоне на Ролан Гаросу, да ће и тамо моћи да надмаши деветоструког шампиона Надала.

Уосталом, разлога за велику радост није ни било, јер посао није завршен. Ма колико мали изгледи могу да се дају Томашу Бердиху у данашњем финалу, њих би многоструко увећало емотивно пражњење фаворита после скока преко најтеже препреке, а са тим и нагли пад адреналина који би Ђоковићу могао да буде највећи проблем.

Време је за додатну мотивацију у циљевима које Ђоковић може данас да оствари. Победом против Чеха би први у историји професионалног тениса спојио титуле на три уводна мастерс турнира, чак и не рачунајући грен слем у Мелбурну. Затим, под руком му је 23. мастерс титула у каријери и деоба другог места са Роџером Федерером на вечитој листи, уз само четири пехара заостатка за Рафаелом Надалом. Према овогодишњој форми, продор на врх те листе није недостижан, као ни обарање сопственог рекорда из 2011, у којој је нанизао пет таквих титула.

Коначно, освајање Монте Карла би продужило идеалан почетак сезоне шљаке, појачало страх свим наредним ривалима у Мадриду, Риму и Паризу, као и шампионско самопоуздање најбољег спортисте света по избору Лауреус академије, којим као да је најављена 2015. Успеси му само појачавају апетите и штелују нишане за годину у којој нови циљеви могу да се отврају један за другим.

Свега тога је свестан шампион Монте Карла из 2013, не би ни био ту где је да није највећи професионалац у кључним фазама турнира. Ко год да је данас с друге стране мрежице имао би силне проблеме пред собом, а имаће их и Томаш Бердих, не само због досадашњег међусобног резултата 18:2. Чех је свестан да је на путу до финала имао велику срећу да му други рашчисте пут, да Монфис избаци Федерера, Димитров Вавринку, па Монфис Димитрова. У полуфиналу је успео да дочека да се непредвидиви Монфис коначно прибере и уплаши близине циља, па је до данашњег финала стигао лако, са 6:1, 6:4.

Бердих зна и да је далеко надмашио план и то осећање може да му буде савезник, ако се потпуно опусти у мечу у којем нема шта да изгуби. У финале улази одморан и без и једног изгубљеног сета.