Археолошки геноцид по Ираку

Смештена на обалама Тигра, директно преко пута северног ирачког града Мосула, пре 2.700 година налазила се Нинива, последња престоница Асирског царства, моћне империје која се простирала од обала Персијског залива до висова Анатолије и долина Египта.

Судбина је хтела да споменици моћне цивилизације два и по миленијума остану под песком Месопотамије, све до пре 170 година када су откривени, а велики део археолошког блага завршио по музејима у Лондону, Паризу, Њујорку или Берлину.

Зла судбина је хтела да богатства из два археолошка утврђења старе Ниниве минама и експлозивом докрајче припадници Исламске државе.

Разарање по Ираку је део кампање екстремиста ИД који су већ уништили велики број историјских, културних и верских споменика – укључујући и муслиманска светилишта – како би елиминисали све што је по њиховом тумачењу јерес.

Одмах пошто су у јуну 2014. у силовитом налету заузели Мосул, уклоњене су статуе чувених песника. Миниран је и потпуно разорен храм Наби Јунус, подигнут на месту за које се веровало да је гроб пророка познатог у Курану као Јунус а у Библији као Јонах (Јона) које је вековима било место молитви и ходочашћа хришћана и муслимана из Мосула.

За месец дана уништено је или оштећено више од 30 храмова, као и 15 шиитских џамија и хусеинија, шиитских места верских служби и окупљања. Од децембра 2014. крстови су уклоњени готово са свих цркава на територији коју је ИД прогласио својим калифатом.

У децембру исламисти су упали у универзитетску библиотеку Мосула и пред студентима спалили хиљаде књига из области науке и културе. Неколико недеља касније, док је свет гледао церемонију додељивања Оскара, становници Мосула су ужаснути посматрали како милитанти упадају у централну библиотеку.

Шефови библиотеке узалуд су молили да се поштеди институција основана 1921, када је створена модерна ирачка држава. Спаљено је око 8.000 књига и драгоцених рукописа. Остављени су само исламски текстови.

Нови циљ исламиста је крајем фебруара био музеј у Мосулу, главном граду региона у коме се налази 1.800 од око 12.000 регистрованих археолошких налазишта Ирака. Петоминутни видео показује брадате мушкарце који чекићима и бушилицама ломе неколико великих статуа.

Видео потом приказује поносног исламисту у црном како на оближњој археолошкој локацији Кујунџук на уласку у Ниниву пнеуматском бушилицом уништава лице Ламасуа, асирског бика са орловским крилима и људском главом који је у пару постављен на вратима како би отерао демонске духове. „Алах нам је указао част да склонимо све ове идоле и статуе”, каже у камеру.

Статуе краљева и херувима преживеле су миленијуме, не и вандале Исламске државе. Уништена је археолошка грађа стара више хиљада година. Све подсећа на 2001, када су талибани у авганистанском месту Бамијан уништили старе статуе Буде.

Током марта милитанти су булдожерима разрушили 2.000 година стар град Хатра одакле је Селеуцидска краљевина контролисала велике делове Старог света које је освојио Александар Велики. Потом су се код Мосула обрушили на археолошко налазиште Нимруд, престоницу Асирије неких 150 година, локацију коју је педесетих година прошлог века истраживао сер Макс Малоуан, супруг списатељице Агате Кристи. Генерална директорка Унеска Ирина Бокова је акције назвала „ратним злочином”.

Сходно својим пуританским тумачењима, по коме су споменици идолатрија, исламисти уништавају не само хришћанске и друге цркве, већ и шиитске џамије, средњовековне споменике.

Ислам забрањује ову врсту вандализма и сматра је богохулном, али иза учења Исламске државе стоји вехабијска интерпретација по којој је сваки споменик који је културолошки стран или на неки начин везан за свете теме претња „добром муслиману” зато што „доброг” и „чистог” муслимана гура у неопростиви грех политеизма.

Од времена пророка Мухамеда и Салафа – три генерације муслимана које су живеле после његовог времена и сматрају се најисправнијим – арапски освајачи никада нису дирали асирске артефакте. Све до појаве савремених вехабија.

Како би диктирали будућност, исламисти уништавају прошлост. Разарање асирске и других археологија припадницима Идила је и више од напада на идолатрију. Ослободити се историје, отворити простор калифату и законима шарије.

Тврди се да је Пророк једном упозорио да је његов народ осуђен да се поцепа у 73 фракције од којих ће све, сем једне, завршити у паклу. Ко ће, често су се питали муслимани, отићи до раја? Исламска држава, као и многе друге исламске секте током исламске историје, верује да зна одговор.