Arheološki genocid po Iraku

Smeštena na obalama Tigra, direktno preko puta severnog iračkog grada Mosula, pre 2.700 godina nalazila se Niniva, poslednja prestonica Asirskog carstva, moćne imperije koja se prostirala od obala Persijskog zaliva do visova Anatolije i dolina Egipta.

Sudbina je htela da spomenici moćne civilizacije dva i po milenijuma ostanu pod peskom Mesopotamije, sve do pre 170 godina kada su otkriveni, a veliki deo arheološkog blaga završio po muzejima u Londonu, Parizu, Njujorku ili Berlinu.

Zla sudbina je htela da bogatstva iz dva arheološka utvrđenja stare Ninive minama i eksplozivom dokrajče pripadnici Islamske države.

Razaranje po Iraku je deo kampanje ekstremista ID koji su već uništili veliki broj istorijskih, kulturnih i verskih spomenika – uključujući i muslimanska svetilišta – kako bi eliminisali sve što je po njihovom tumačenju jeres.

Odmah pošto su u junu 2014. u silovitom naletu zauzeli Mosul, uklonjene su statue čuvenih pesnika. Miniran je i potpuno razoren hram Nabi Junus, podignut na mestu za koje se verovalo da je grob proroka poznatog u Kuranu kao Junus a u Bibliji kao Jonah (Jona) koje je vekovima bilo mesto molitvi i hodočašća hrišćana i muslimana iz Mosula.

Za mesec dana uništeno je ili oštećeno više od 30 hramova, kao i 15 šiitskih džamija i huseinija, šiitskih mesta verskih službi i okupljanja. Od decembra 2014. krstovi su uklonjeni gotovo sa svih crkava na teritoriji koju je ID proglasio svojim kalifatom.

U decembru islamisti su upali u univerzitetsku biblioteku Mosula i pred studentima spalili hiljade knjiga iz oblasti nauke i kulture. Nekoliko nedelja kasnije, dok je svet gledao ceremoniju dodeljivanja Oskara, stanovnici Mosula su užasnuti posmatrali kako militanti upadaju u centralnu biblioteku.

Šefovi biblioteke uzalud su molili da se poštedi institucija osnovana 1921, kada je stvorena moderna iračka država. Spaljeno je oko 8.000 knjiga i dragocenih rukopisa. Ostavljeni su samo islamski tekstovi.

Novi cilj islamista je krajem februara bio muzej u Mosulu, glavnom gradu regiona u kome se nalazi 1.800 od oko 12.000 registrovanih arheoloških nalazišta Iraka. Petominutni video pokazuje bradate muškarce koji čekićima i bušilicama lome nekoliko velikih statua.

Video potom prikazuje ponosnog islamistu u crnom kako na obližnjoj arheološkoj lokaciji Kujundžuk na ulasku u Ninivu pneumatskom bušilicom uništava lice Lamasua, asirskog bika sa orlovskim krilima i ljudskom glavom koji je u paru postavljen na vratima kako bi oterao demonske duhove. „Alah nam je ukazao čast da sklonimo sve ove idole i statue”, kaže u kameru.

Statue kraljeva i heruvima preživele su milenijume, ne i vandale Islamske države. Uništena je arheološka građa stara više hiljada godina. Sve podseća na 2001, kada su talibani u avganistanskom mestu Bamijan uništili stare statue Bude.

Tokom marta militanti su buldožerima razrušili 2.000 godina star grad Hatra odakle je Seleucidska kraljevina kontrolisala velike delove Starog sveta koje je osvojio Aleksandar Veliki. Potom su se kod Mosula obrušili na arheološko nalazište Nimrud, prestonicu Asirije nekih 150 godina, lokaciju koju je pedesetih godina prošlog veka istraživao ser Maks Malouan, suprug spisateljice Agate Kristi. Generalna direktorka Uneska Irina Bokova je akcije nazvala „ratnim zločinom”.

Shodno svojim puritanskim tumačenjima, po kome su spomenici idolatrija, islamisti uništavaju ne samo hrišćanske i druge crkve, već i šiitske džamije, srednjovekovne spomenike.

Islam zabranjuje ovu vrstu vandalizma i smatra je bogohulnom, ali iza učenja Islamske države stoji vehabijska interpretacija po kojoj je svaki spomenik koji je kulturološki stran ili na neki način vezan za svete teme pretnja „dobrom muslimanu” zato što „dobrog” i „čistog” muslimana gura u neoprostivi greh politeizma.

Od vremena proroka Muhameda i Salafa – tri generacije muslimana koje su živele posle njegovog vremena i smatraju se najispravnijim – arapski osvajači nikada nisu dirali asirske artefakte. Sve do pojave savremenih vehabija.

Kako bi diktirali budućnost, islamisti uništavaju prošlost. Razaranje asirske i drugih arheologija pripadnicima Idila je i više od napada na idolatriju. Osloboditi se istorije, otvoriti prostor kalifatu i zakonima šarije.

Tvrdi se da je Prorok jednom upozorio da je njegov narod osuđen da se pocepa u 73 frakcije od kojih će sve, sem jedne, završiti u paklu. Ko će, često su se pitali muslimani, otići do raja? Islamska država, kao i mnoge druge islamske sekte tokom islamske istorije, veruje da zna odgovor.