Ко злоупотребљава положај у приватне сврхе

Министарство правде непријатно је изненађено чињеницом да Едвард Кукан оптужује српске институције да ништа нису урадиле поводом критика ЕУ у вези са поглављем о правосуђу.

Наиме, председник парламентарне групе за Србију у Европском парламенту недавно је у интервјуу за један београдски таблоид изјавио да је Србија на „замерке о злоупотреби положаја у приватне сврхе одговорила само изменама редног броја”. Додао је и да су надлежни у Србији покушали да их „преваре” тврдећи да су исправили оно што је од њих захтевала Европска унија.

Државни секретар у Министарству правде Радомир Илић каже за „Политику” да законске одредбе о којима је покушао да говори шеф делегације Европског парламента (ЕП) Едуард Кукан, „нису тамо неки бројеви, већ изузетно важни чланови Кривичног закона (КЗ)”.

Објашњавајући на шта је Кукан мислио када је говорио о „заменама бројева”, Илић наводи да је реч о бившем члану 359 Кривичног закона из ког је произашао члан 234 – злоупотреба службеног положаја одговорног лица.

– Знајући потребу измене и усаглашавања овог члана КЗ са европским токовима, као и праксом домаћих судова, министар правде је још у јуну 2014. године формирао радну групу за измену овог закона, у чијем се средишту управо налази обухватна ревизија главе кривичних дела против привреде – каже Илић.

Радна група је, према његовим речима, током 2014. години, израдила анализу употребе члана 234 која је била основ за њен даљи рад.

– Недавно је завршен нацрт нове главе КЗ-а – кривична дела против привреде, у којој се налази и члан 234. Тренутно је у припреми јавна расправа која ће почети крајем овог месеца – наводи државни секретар у Министарству правде.

Да ли Кукан није добро схватио шта су све чланови радне групе и надлежни у Министарству правде урадили после замерки и сугестија које су стигле из Европске уније (ЕУ) или је био злонамеран приликом давања изјава?

Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду и члан Радне групе Министарства правде за измену КЗ, каже да је склон да верује да је у питању, ипак, одређено неразумевање.

– Не знам зашто се Србији замера, када Хрватска, која је чланица ЕУ, има готово иста решења када је реч о овом кривичном делу као што су била она у бившој Југославији и која су далеко радикалнија него ова сада. Законско решење Хрватске је, када је у питању кривично дело злоупотребе службеног положаја, само мало промењено, а те промене су стављене на друго место. У основи, то решење је готово идентично оном које је постојало у некадашњој Југославији и које сада толико смета људима из ЕУ – објашњава професор Шкулић.

Члан радне групе наводи и да је Србија урадила много у погледу измена овог кривичног дела и да оно сада много боље регулише ову област, али и да ће се још радити на томе. Због тога, сматра Шкулић, шеф делегације ЕП за Србију није у праву.

– Суштина промене је да се поделе кривична дела која су извршила службена лица од оних која су извршила одговорна лица у неким приватним субјектима. Пошто ова промена није изазвала баш много одјека у јавности, то се још прецизира изменама Кривичног законика, а следи и јавна расправа. Посебно је значајно што је стриктно уведен законски субсидијаритет. То значи да је тужилац дужан да увек гони за нека друга дела ако постоји основ за то, то јест ако је кривична пријава поднета за то друго кривично дело. Тиме ће се постићи пун ефекат и то је оно што је потребно Србији. Понављам, имамо прилику да поправимо пуно тога јер је јавна расправа у току – каже Шкулић.

-----------------------------------------------------------

Шта је рекао Кукан

На питање да ли је поглавље 35, где је реч и о Косову, најпроблематичније за преговоре, шеф делегације ЕП за Србију је у интервјуу за „Курир” одговорио:

– У поглављу о правосуђу је, чини ми се, под редним бројем 349. била замерка о злоупотреби позиција у приватне сврхе, што је веома критиковано у ЕУ, а онда сте нам рекли да сте то променили. А променили сте само редни број. Нисмо ми толико наивни ко што неки мисле. Што се тиче поглавља 35, не постоји писани документ којим се од Србије тражи да призна Косово. Чињеница је да немачки посланици с времена на време покрену то питање, што као посланици имају право. Али чињеница је и да Београд и Приштина, с обзиром на то како примењују споразум, могу много да утичу на позитиван или негативан став чланица ЕУ.