Чавес прети нафтом

Уго Чавес муњевито је одговорио на вест да је британски суд издао налог да се замрзне 12 милијарди долара нафтоносне Венецуеле. Употребио је своје најубојитије оружје.

„Ако замрзнете наш иметак, ако нас оштетите, ми ћемо вам одговорити истом мером. Знате ли како? Престаћемо да испоручујемо нафту у САД. Имајте то у виду”, поручио је Бушу, кога је опет на свом недељном телевизијском шоуу, („Ало, председниче”) назвао по старом надимку „Господин Опасност”. Моћна нафтна корпорација „Ексон мобил” покренула је овај спор пред међународним судовима пошто је прошле године одбила да се приклони Чавесовом налогу за национализацију нафтних постројења.

Одлука неколико европских судова да се замрзне капитал венецуеланске државне компаније „Петролеос де Венецуела”, ради компензације губитака америчког „Ексона”, у Каракасу је окарактерисана као „правосудни тероризам”. На правном пољу, међутим, Венецуела је уложила жалбу, а овакви спорови могу да потрају годинама, ако не и деценијама. Реторика није под судском обавезом да чека на пресуду. Преко ноћи је дигнута на највиши претећи степен.

На страну то што о „Ексону” говори као о банди лопова, којима се никада више „неће дозволити да поткрадају Венецуелу”, што Америку зове „злом империјом”, а председника опет „ђаволом”, највећи ударац је ипак у речима подмазаним мирисом нафте. Нећемо им испоручити ни једну, једину, кап, грми Чавес.

Упркос лошим политичким односима, САД је највећи трговински партнер Венецуеле. Из ове нафтоносне земље дневно у америчке рафинерије отиче 1,2 милиона барела. Никада до сада Чавес није испунио своје претње да ће пресећи испоруку нафте партнеру на северном делу америчког континента. Вашингтон, с друге стране, признаје да је Америка доведена у највиши степен наркоманске зависности од црног злата. Убрзано се трага за другим горивима, али ни кукуруз ни шећерна трска за сада не могу да утоле незајажљиву глад за текућином којом је у изобиљу бог наградио Венецуелу.

Ни Чавесу није лако, упркос рекордним ценама нафте на светском тржишту. Приходи од државних постројења већ су, како тврде економисти, потрошени на фондове за здравство, образовање и бонове за храну. Недостаје жив новац за унапређење технологије и повећање производње. Док венецуеланска нафта за јефтине паре отиче на Карибе и Кубу, несташица основних намирница натерала је Чавеса да одобри повећање цена пиринча и јестивог уља. Бензин се у Венецуели продаје у бесцење (пет центи по литру). То није довољно ни за трошкове прераде. Сви ти губици надокнађују се извозом нафте на америчко тржиште.

Многи зато верују да ће се рат између Америке и Венецуеле завршити тамо где је и почео– на реторичким претњама. А да ће двосмерни саобраћај наставити да тече: нафта са југа на север, долари са севера на југ. У супротном ће обе земље бити дубоко уздрмане.