Тржиште јури стакларе

Параћин – Наша фабрика има изванредну тржишну перспективу, али нам за оно што планирамо и што реално можемо треба бар још годину дана. Наруку нам иде и чињеница да смо једини произвођач амбалажног и другог стакла у Србији, али за сада нисмо у стању да домаћим купцима понудимо робу врхунског квалитета. Још не можемо да покуцамо на врата „Карлсберга”, „Књаза Милоша”, или Апатинске пиваре и понудимо им квалитетне боце, које одговарају европским стандардима квалитета. Управо зато нас јури тржиште, а не ми њега, каже за наш лист председник Управног одбора Српске фабрике стакла у Параћину Павле Пашајлић.

Ту фабрику, са 1920 запослених, 2. марта прошле године купила је бугарска стаклара у Плевену.

Купопродајним уговором бугарски инвеститор се обавезао да измири старе обавезе, које су износиле више од 30 милиона евра и да у наредних пет година уложи најмање 25 милиона евра у техничко-технолошко осавремењавање фабрике. Током прве године, обавеза је 7,5 милиона евра. Према његовим речима, опрема толике вредности већ стиже у круг фабрике. Чека се само да буде оцарињена, па да отпочне монтажа. Завршетак тог посла је, међутим, само почетак дугорочнијег инвестиционог циклуса од најмање 36 милиона евра до краја 2010. Много вреднијег него што је уговором преузето.

– Тек тада имаћемо фабрику сређену као апотеку, способну да понуди квалитетну робу и да на време измирује све обавезе према добављачима и држави – каже Пашајлић и додаје да сада само за гас дугују 20 милиона евра, али да су ту обавезу у договору са испоручиоцем репрограмирали.

– Треба те паре зарадити. А ту су још многи други издаци. И то у фабрици у коју деценију и по ни динар није инвестиран. Бољом организацијом рада, новим рецептурама и технолошким побољшањима, успели смо да за непуну годину дана повећамо производњу 40 одсто. С планираним инвестицијама производња 2009. треба да буде око 200.000 тона стакла или пет пута више него прошле године – истиче Александар Ђукић, генерални директор СФС.

Тим поводом Пашајлић истиче велики допринос београдске консултантске куће БДО БЦ Ексел која је, после првог неуспелог тендера за СФС, осмислила нови стратешки концепт којим је створен један произвођач стакла у две државе – Србији и Бугарској, са свим предностима које проистичу из чланства нашег суседа у ЕУ. Та сарадња, међутим, није завршена продајом СФС. Консултант и данас помаже СФС да стане на своје, ипак, све сигурније ноге.

Током протеклих 10 месеци од доласка новог власника, из фабрике није отишао ниједан радник. Ових дана новинске агенције су објавиле да из СФС одлази првих 90 радника у оквиру прихваћеног социјалног програма. Ђукић каже да је, углавном, реч о људима пред пензијом. На списку прекобројних налази се још 35 радника. Сви ће добити по 160 евра по години стажа, а фабрика ће испунити и све остале уговорне обавезе из социјалног програма.

Према процени Ђукића, за коју годину, након реализације планираних инвестиција, у СФС ће радити око 1.500, али с новим производима и планираним услугама, тај број ће се веома брзо вратити на садашње стање од око 1.900 радника.

За Ђукића је, међутим, много већи проблем неповољна старосна структура запослених. Старије и искусније раднике, који и носе садашњу производњу, нажалост, нема ко да замени. Мало је младих жељних посла у стаклари. Нада се, ипак, да ће са растом производње и прихода, а тиме и плата, које су сада 215 евра у просеку, и интерес младих за тежак стакларски посао постепено расти.