Tržište juri staklare

Paraćin – Naša fabrika ima izvanrednu tržišnu perspektivu, ali nam za ono što planiramo i što realno možemo treba bar još godinu dana. Naruku nam ide i činjenica da smo jedini proizvođač ambalažnog i drugog stakla u Srbiji, ali za sada nismo u stanju da domaćim kupcima ponudimo robu vrhunskog kvaliteta. Još ne možemo da pokucamo na vrata „Karlsberga”, „Knjaza Miloša”, ili Apatinske pivare i ponudimo im kvalitetne boce, koje odgovaraju evropskim standardima kvaliteta. Upravo zato nas juri tržište, a ne mi njega, kaže za naš list predsednik Upravnog odbora Srpske fabrike stakla u Paraćinu Pavle Pašajlić.

Tu fabriku, sa 1920 zaposlenih, 2. marta prošle godine kupila je bugarska staklara u Plevenu.

Kupoprodajnim ugovorom bugarski investitor se obavezao da izmiri stare obaveze, koje su iznosile više od 30 miliona evra i da u narednih pet godina uloži najmanje 25 miliona evra u tehničko-tehnološko osavremenjavanje fabrike. Tokom prve godine, obaveza je 7,5 miliona evra. Prema njegovim rečima, oprema tolike vrednosti već stiže u krug fabrike. Čeka se samo da bude ocarinjena, pa da otpočne montaža. Završetak tog posla je, međutim, samo početak dugoročnijeg investicionog ciklusa od najmanje 36 miliona evra do kraja 2010. Mnogo vrednijeg nego što je ugovorom preuzeto.

– Tek tada imaćemo fabriku sređenu kao apoteku, sposobnu da ponudi kvalitetnu robu i da na vreme izmiruje sve obaveze prema dobavljačima i državi – kaže Pašajlić i dodaje da sada samo za gas duguju 20 miliona evra, ali da su tu obavezu u dogovoru sa isporučiocem reprogramirali.

– Treba te pare zaraditi. A tu su još mnogi drugi izdaci. I to u fabrici u koju deceniju i po ni dinar nije investiran. Boljom organizacijom rada, novim recepturama i tehnološkim poboljšanjima, uspeli smo da za nepunu godinu dana povećamo proizvodnju 40 odsto. S planiranim investicijama proizvodnja 2009. treba da bude oko 200.000 tona stakla ili pet puta više nego prošle godine – ističe Aleksandar Đukić, generalni direktor SFS.

Tim povodom Pašajlić ističe veliki doprinos beogradske konsultantske kuće BDO BC Eksel koja je, posle prvog neuspelog tendera za SFS, osmislila novi strateški koncept kojim je stvoren jedan proizvođač stakla u dve države – Srbiji i Bugarskoj, sa svim prednostima koje proističu iz članstva našeg suseda u EU. Ta saradnja, međutim, nije završena prodajom SFS. Konsultant i danas pomaže SFS da stane na svoje, ipak, sve sigurnije noge.

Tokom proteklih 10 meseci od dolaska novog vlasnika, iz fabrike nije otišao nijedan radnik. Ovih dana novinske agencije su objavile da iz SFS odlazi prvih 90 radnika u okviru prihvaćenog socijalnog programa. Đukić kaže da je, uglavnom, reč o ljudima pred penzijom. Na spisku prekobrojnih nalazi se još 35 radnika. Svi će dobiti po 160 evra po godini staža, a fabrika će ispuniti i sve ostale ugovorne obaveze iz socijalnog programa.

Prema proceni Đukića, za koju godinu, nakon realizacije planiranih investicija, u SFS će raditi oko 1.500, ali s novim proizvodima i planiranim uslugama, taj broj će se veoma brzo vratiti na sadašnje stanje od oko 1.900 radnika.

Za Đukića je, međutim, mnogo veći problem nepovoljna starosna struktura zaposlenih. Starije i iskusnije radnike, koji i nose sadašnju proizvodnju, nažalost, nema ko da zameni. Malo je mladih željnih posla u staklari. Nada se, ipak, da će sa rastom proizvodnje i prihoda, a time i plata, koje su sada 215 evra u proseku, i interes mladih za težak staklarski posao postepeno rasti.