Прошло време Партизана

На почетку текућег мандата на месту тренера Партизанових кошаркаша Душко Вујошевић је поручио: „Неки мисле да је наше време прошло, али њихово није дошло.”

Три године касније, након што је Црвена звезда први пут у директном окршају са „црно-белима” однела улазницу за Евролигу, јасно је да је Партизанова ера готова, иако „црвено-бели” још нису освојили шампионски трофеј неког такмичења, на који чекају од 1998. године.

Након што су други пут узастопно остали без места у Евролиги, стратег важећег српског шампиона захвалио се држави на помоћи. Било ту ироније или не, захваљујући њеном посредовању пре две године је избегнут „катанац” који су челници „црно-белих” најављивали.

У протекле две сезоне у Партизан је из неколико фирми ушло око три милиона евра, рачунајући и недавну финансијску помоћ фудбалског клуба из Хумске. Прошле сезоне је, како је саопштено, тај прилив износио 1.950.000.000 евра, а и ове, пету годину заредом, клуб има генералног спонзора. Приход у стотинама хиљада евра по сезони оствариван је од продаје годишњих карата и појединачних улазница.

Зараду су донела и обештећења од продаје Богдана Богдановића турском Фенербахчеу и Жофрија Ловерња руском Химкију, с тим што је за првог летос исплаћена рата у износу од 500.000 евра, од којих је 106.000 дато за дуг према њему.

За ову годину је предвиђен остатак обештећења, које укупно износи 1.300.000 евра (20 одсто је одмах припало менаџерима играча).

Велики баласт за клуб током ове две сезоне било је плаћање пореског дуга, који је претпрошлог лета достигао више од 150.000.000 динара. То оптерећење, које је могло да буде много лакше да је у сезони 2012/2013. управа извршила репрограм, требало би ускоро да буде прошлост. Ипак, и тако је Партизанова финансијска ситуација веома тешка.

Како је недавно обелодањено из клуба, дуг је „тренутно око четири милиона евра”, ако информација није дата у стилу у којем је у марту 2009. уписано у анале да је на првој Партизановој утакмици у „Арени” против Панатинаикоса било 22.567 гледалаца, чиме је оборен рекорд Евролиге. Неколико година касније из Партизана је откривено да је заправо било више од 25.000 људи, али да нису смели да кажу прави број, „јер би добили пријаву”.

У сваком случају, у минуле две сезоне прокоцкано је и време и новац. Пропуштено је и да се заради на одласцима још неких играча и настављено са погрешним проценама. Прошле сезоне је Дејан Мусли, који је у Евролиги имао тек осму „минутажу” у тиму, играо за уговор од 150.000 евра. Према пресуди Арбитражног трибунала Светске кошаркашке федерације од 10. априла, Партизан мора да исплати Муслију дуг од 156.000 евра (6.000 трошкови поступка).

Финансијски успех у виду Богдановићевог обештећења може да се посматра и узимајући у обзир да се његово форсирање није исплатило када је било најважније, у утакмици против Цедевите у „Комбанк арени”, која је лане одлучивала о пласману у Евролигу. Млади ас је тада подбацио (шут „из игре” 4–15), пропустивши да преузме одговорност у одлучујућим тренуцима.

Ако и не привуче нове спонзоре, Евролига је магнет за публику и играче, за које је умногоме због ње Партизан дуго био најпримамљивија дестинација на овим просторима. Ове сезоне је хендикеп што су изостали из елите добрим делом ублажен доласцима реномираних кошаркаша, за које су услови створени стицајем околности у њиховим каријерама.

Спортски резултати Партизана, који је први пробој у Топ 16 Евролиге направио након што је ушао у сада већ деценију дугу задуженост, остављали су у сенци пословну политику. Ипак, Партизаново „златно доба” само ће се лане звати, ако иза њега не остане основа за нове успехе у догледно време.

Као да слути, на „црно-белим” трибинама је баш ове сезоне популарна песма „Добро памтим све”...

Горан Ковачевић