ПОЛИТИЧКА ГОРДОСТ И ЕКОНОМСКО ПОСРТАЊЕ

После новембарске посете Београду, Међународни монетарни фонд је начинио свој коначан извештај и почетком фебруара га презентирао јавности. У анализи (на око 150 страна) дата је детаљна слика српске економије, њеног стања, карактеристика и перспективе. Извештај за 2007. лошији је од (такође неповољног) извештаја за 2006. и одражава ново, драстично погоршање макроекономских показатеља Србије.

Најважнији проблеми на које ММФ указује, углавном су већ познати читаоцима који пажљивије прате економска збивања. Огроман дефицит биланса плаћања, која су у току, порастао је у 2007. за 74 процента у односу на 2006. и износи око 6,9 милијарди долара. Дефицит се отео контроли и за више од два пута премашио раније пројекције ММФ. Спољни дуг је порастао за око 6,6 милијарди (34 процента) и на крају прошле године је износио 26,2 милијарде долара. Посматрано у апсолутном износу, дуг Србије је већ данас на нивоу који је ММФ пројектовао тек за 2012.

Највећи део капитала по основу задуживања и продаје државне имовине преливен је у потрошњу, а не у инвестиције. Србија има најнижи ниво инвестиција у региону, и повезано са тим, пад укупног броја запослених. ММФ указује на проблеме убрзаног задуживања грађана и привреде, као и ризике које индексирани кредити носе. ММФ тврди да је и буџетски биланс у дефициту – и поново је, као и у извештају за 2006, по овом питању у раскораку са домаћим показатељима.

ММФ препоручује смањивање буџетске потрошње (субвенција, плата, пензија) и убрзану приватизацију или стечај преосталих друштвених предузећа, као најбржи пут изласка из кризе. Индиректно али недвосмислено поручује се да ће прво морати да буде знатно горе да би било боље. Укратко, поновљена су ранија упозорења и понуђени поједностављени рецепти у складу са неолибералном доктрином ММФ-а, али алармантност је подигнута на виши ниво.

У овом извештају има и понечег новог. Један број директора ММФ-а данас верује да је динар ипак прецењен. Став у вези са курсом динара није јединствен, али представља значајно одступање од досадашњег става којим се упорно и погубно негирала прецењеност динара.

ММФ овога пута презентира и дубоко узнемирујуће резултате своје анализе девизних резерви Србије. Овај кључни стуб оптимизма домаћих економских и политичких веселника много је слабији но што се мисли. Девизне резерве су највећим делом креиране по основу нездравих кредитних прилива и потпуне евроизације финансијских токова. ММФ указује да Народна банка Србије са тим у вези има огромне обавезе, па више од 50 процената резерви не може да се ефективно употреби за одржавање стабилности монетарног система. Девизне резерве јесу изнад 14 милијарди долара, али реално употребљивих средстава је само око шест милијарди.

Српски званичници и ММФ имају различито виђење озбиљности проблема са којима је суочена домаћа економија. Српска страна сматра да је економска ситуација повољнија него што то мисли ММФ. Оптимисти, од којих локална сцена врви, свакако ће и у оваквој анализи наћи довољно разлога за задовољство, будући да постоји чак један охрабрујући пасус, пре свега у вези са високом стопом привредног раста. Ко није читао целу анализу, а прочитао је тај један пасус, свакако ће бити задовољан, већ по навици.

Проблеми српске економије нису настали јуче и нису изазвани последњом политичком кризом. Политички потреси нису извор економске кризе – они само потенцирају и убрзавају негативне процесе. Када би се политичка криза већ сутра волшебно разрешила, тешки економски проблеми би остали – и били додатно погоршани кризом међународног финансијског система. Мудар политичар се данас не би превише упињао да дође на власт у Србији.

Нерешавање економских проблема могло би озбиљно да угрози међународни положај Србије и њену спољну политику. Србија данас чврсто, гордо и помало кочоперно брани своје право на Косово и Метохију. Такав приступ је разумљив са етичког, историјског, правног и сваког другог аспекта, и кореспондира са најдубљим осећањем националног идентитета и правде. Нажалост, економска основа српске чврстине је нејака, као и могућност да се речи претворе у дела.

Дугорочна стабилност Србије пресудно зависи од прилива новог инвестиционог капитала. Краткорочна егзистенција сада већ зависи од било каквог прилива, по било каквом основу, по било каквој цени. Потенцијал за дестабилизацију ровите српске привреде је такав да би Србија у цигло пар месеци могла бити на коленима, бар у економском смислу. При томе није превише важно да ли би хаос био намерно изазван и оркестриран, или би настао спонтаним погоршавањем спољних економских фактора и/или хаосом на домаћој политичкој сцени. Какав год да је сценарио, Србија би могла да се нађе у неподношљиво понижавајућој позицији, да моли за помоћ управо оне које данас куди. У тешким економским кризама понос је прва жртва. Границе суверености једне државе у тесној су вези не само са етосом нације, већ и са њеном финансијском снагом.

Финансијски консултант