Преурањено ирачко славље

Забрињавајуће мало времена је прошло откако се у Багдаду после годину дана пораза славила прва значајнија победа над милитантима Исламске државе (ИД) код града Тикрита, а исламисти су поново у налету.

Пентагон само што је саопштио да је ИД изгубила контролу над четвртином територије Ирака коју је држала пре него што су Американци прошлог августа кренули с бомбардовањем, а џихадисти су узвратили противударом и потврдили предвиђања да ће рат трајати годинама.

Охрабрене победом у Тикриту, владине снаге покренуле су пре десет дана офанзиву у западној провинцији Анбар како би преузеле контролу над „сунитским троуглом”, али су одмах наишле на неочекивано жесток отпор.

У време док је ирачки премијер Хајдар ел Абади у Вашингтону од Барака Обаме тражио повећање војне помоћи, припадници ИД су на дан заузели највећу рафинерију у земљи, претећи да преузму контролу над провинцијским седиштем, градом Рамади, 115 километара западно од Багдада, из кога је већ побегло више од 90.000 људи. „Успех неће доћи преко ноћи, али јасно је да ћемо бити успешни”, изјавио је Обама после сусрета са Абадијем, иако критичари тврде да је ново ангажовање америчког војног особља у Ираку стратешка грешка која је исламистима омогућила да победе ирачке снаге и протерају их са севера земље.

Регуларне трупе су уз помоћ шиитских милиција успеле да поврате рафинерију Беиџи, око 250 километара северно од Багдада, у којој се прерађује чак четвртина ирачке нафте. Сада је питање колико дуго ће моћи да је задрже јер опсада траје дуже од пет месеци.

Неизвесна судбина Рамадија угрожава стотине америчких и коалиционих војника који у ваздухопловној бази Аин ел Асад, у близини Рамадија, обучавају снаге ирачке армије.

Исламисти од прошле године контролишу чак 85 одсто Анбара, највеће ирачке провинције, укључујући делове Рамадија, читав град Фалуџу и многа друга места, али ирачке власти најављују велику офанзиву против калифата проглашеног на територији Ирака и Сирије.

Тикрит је био редак успех који ће Багдад охрабрити да крене у најављени скори напад на други по величини ирачки град Мосул, чијим су заузимањем прошлог јуна исламисти покренули блицкриг, али њихови најновији успеси стављају под знак питања офанзиву на Мосул.

Ако исламистима штети амбиција да контролишу што више територије Исламске државе, чиме су рањивији на нападе из ваздуха, чини се да су веома брзо извукли поуке из пораза у Тикриту. У Рамадију су на време активирали своје ћелије које су биле успаване од времена офанзиве прошлог лета. Одбрана је била изненађена.

Док се главнина владиних снага борила код рафинерије Беиџи, припадници ИД су у мањим групама или преко бомбаша самоубица и аутомобила бомби крчили пут по провинцији Анбар, спремајући се за главни удар. При том су користили мрежу подземних тунела који су не само заклон од коалиционих бомбардовања већ омогућавају брже напредовање и заштићене комуникације.

У Тикриту су неупоредиво малобројнији исламисти најавили да ће у борбама за градове, пошто претходно обезбеде тунеле за евакуацију, користити тактику минирања прилазних путева, кућа и улица, која противнику наноси тешке губитке. Подршка из ваздуха је у урбаном ратовању од мале користи, а хеликоптери су лаке мете.

Ситуацију је додатно отежало нагло повлачење шиитских милиција којима су командовали ирански команданти, исти који су допринели победи над сунитском Исламском државом у Тикриту.

У освајању Тикрита око 40 иранских официра је директно командовало акцијама, изнад града су кружили дронови којима су управљали Иранци, а у првим данима операције говорило се и о ангажману иранског ваздухопловства. Американци у почетку нису учествовали, али су се на захтев ирачке владе заједно са Британцима и Холанђанима укључили у другу фазу операција.

Ирачки премијер Абади је током боравка у САД изјавио да поздравља помоћ Ирана у борбама против Исламске државе, али је потврдио нелагодност због медијске пажње која се посвећује иранском генералу Касиму Солеиманију, команданту бригаде Кудс из састава елитне Револуционарне гарде. „Да будем поштен, то је веома осетљиво питање. Нама је ирачки суверенитет веома важан”, изјавио је Абади, премијер шиитске владе, али која би, за разлику од претходне, да дозира утицај Техерана на Ирак. „Ирачани се жртвују да сачувају своју земљу. Ирачани неће прихватити да изгледа као да то у име Ирачана чине други.”

Ефикасна коалиција Американаца, ирачке армије, остатака сунитских милиција и шиитских група иза којих стоје Иранци засад је далека будућност због великог међусобног неповерења.

Иако Американци имају водећу улогу у ваздушним бомбардовањима, а на ирачком терену имају 3.000 саветника који интензивно обучавају регуларну ирачку армију, у Вашингтону су у дилеми: без помоћи Иранаца на тлу не могу да рачунају на победу над исламистима, али су забринути да би Техеран могао да ојача већ довољно снажан утицај у Ираку.

Председник Обама упозорио је Иран да његови борци морају да поштују ирачки суверенитет и да се у борбама ставе под команду Багдада. Ово тим пре јер се извештава да су шиитске милиције у претежно сунитским подручјима већ починиле многе злочине, распирујући сунитско-шиитски конфликт који се шири Блиским истоком.

Успех у трећем овогодишњем покушају преузимања Тикрита показао је колико ће борба против исламиста бити тешка, неизвесна и дуга.