Зашто може Блер, а не може Тачи

За разлику од Хашима Тачија, који ризикује да буде ухапшен чим крочи на територију Србије, некадашњи британски премијер Тони Блер нема разлога да брине због чињенице да се после НАТО бомбардовања нашао на српској оптужници. Председник одбора Скупштине Србије за евроинтеграције Александар Сенић је недавно питао зашто Хашим Тачи не би у Србији имао исти статус као и Тони Блер, али њихов правни положај пред нашим правосуђем нипошто није једнак. Против Тачија је још на снази потерница коју је 1997. године по налогу Окружног суда у Приштини расписао тамошњи СУП.

Садашњи министар спољних послова Косова осуђен је 11. јула 1997. године пред Окружним судом у Приштини на десет година затвора због више кривичних дела. У пресуди, у коју је „Политика” имала увид, наводи се да је Тачи, „познат под надимком Змија, припадник терористичке банде албанских сепаратиста, командант такозване Политичке дирекције главног штаба ОВК и учесник више терористичких напада на припаднике полиције у Глоговцу”.

Пресудом судског већа, којем је председавала судија Слађана Петровић, Тачи и његових 14 „сабораца”, оглашено је кривим за више кривичних дела тероризма. Утврђено је да су чланови групе од 1992. године, по доласку из Албаније где су се, са припадницима тамошње војске обучавали у војним вештинама, у Србици оформили терористичко удружење. Циљ удружења је, како је образложило судско веће, био да се на подручју Космета, истовремено „предузимају организовани и координирани акти насиља инспирисани политичким мотивима” да би се ова територија отцепила од СРЈ и формирала засебна држава.

Оптужени Хашим Тачи, Бесим Рама и Јакуп Нура оглашени су кривим по првој тачки оптужнице која их је теретила да су у ноћи између 13. и 14. маја 1993. године, припремали напад на полицијско возило у близини пружног прелаза, на уласку у Глоговац.

Тони Блер био је један од 14 челника алијансе који је, пресудом од 21. септембра 2000. године, у одсуству осуђен на 20 година затвора за више кривичних дела извршених 1999. године. Ову пресуду, 19. јуна 2001. године укинуо је Врховни суд Србије.

После укидања пресуде, тадашњи окружни тужилац је, у припреми за посету Хавијера Солане, некадашњег генералног секретара Северноатлантског пакта и једног од оптужених, одустао од гоњења челника НАТО у односу на четири кривична дела. Поступак за кривично дело повреде територијалног суверенитета из члана 135 Казненог закона Савезне Републике Југославије (КЗСРЈ) тада је, по упутствима Врховног суда, пренет Војном правосуђу. После гашења војних судова, предмет је требало да буде пребачен тада Окружном, а данас Вишем суду у Београду. Да ли је то заиста и учињено, где се овај предмет налази и шта се тренутно дешава са поступком против кандидата за саветника владе – као да нико поуздано не зна.

У Вишем суду у Београду („наследнику” Окружног суда које је водило поступак против окривљених) речено нам је да се предмет, највероватније налази у Војном архиву Србију. На питање да ли се списи предмета налазе у Министарству одбране, у чијем је саставу Војни архив, речено нам је да због процедуре и одређених провера одговор можемо да добијемо тек за неколико дана.

Пресудом 381/2000. године Окружног суд ау Београду на 20 година затвора у одсуству осуђени су: некадашњи председник САД Вилијам Клинтон, државни секретар САД Медлин Олбрајт, секретар за одбрану САД Вилијем Коен, премијер Велике Британије Ентони Блер, министар иностраних послова Велике Британије Робин Кук, министар одбране Велике Британије Џорџ Робертсон, председник Републике Француске Жак Ширак, министар иностраних послова Француске Ибер Ведрин, министар одбране Француске Ален Ришар, канцелар Савезне Републике Немачке Герхард Шредер, министар иностраних послова СРН Јозеф Фишер, министар одбране СРН Рудолф Шарпинг, генерални секретар Североатлантског пакта Хавијер Солана и командант оружаних снага Североатлантског пакта Весли Кларк.

Они су, како се између осталог наводи у пресуди, оглашени кривим зато што су због економских, политичких и војних интереса земаља на чијем су се челу налазили, на територији СРЈ распоредили своје оружане снаге... Наводи се и да су криви јер су пружили политичку, финансијску, техничку и другу помоћ албанским терористима на Косову и Метохији у покушају да употребом силе промене уставно уређење СРЈ...

----------------------------------------------------------

Полемика око укидања потернице

Потерница за Тачијем из 1997.

Да ли Србије треба да поништи пресуду против Хашима Тачија, шефа косовско-метохијске дипломатије је расправа коју је јуче започела европосланик Улрике Луначек током боравка у Приштини. Она је изјавила да Србија треба да поништи судску пресуду против Хашима Тачија која је, како је навела, донета у време Слободана Милошевића. „Власти у Београду треба да пониште налог за хапшење министра спољних послова Косова који датира из времена Милошевића”, рекла је Луначекова, преноси албански Балканвеб, јавља Танјуг.

Луначекова је, учествујући на скупу, који је организовала једна омладинска невладина организација, казала да Србија када је реч о Тачију треба да поступи исто као у случају бившег британског премијера и актуелног саветника многих влада Тонија Блера. Коментаришући захтев Улрике Луначек да се повуче налог за хапшење косовског министра Хашима Тачија, премијер Србије Александар Вучић је рекао да о том питању одлучују независни државни органи. „Видим да правни поредак Србије сви уређују. То постаје, на нашу жалост, уобичајено”, констатовао је он, преноси Танјуг.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је да би, уместо о укидању пресуде против Тачија, било неупоредиво корисније да се неко заинтересује за одговорне за злочине против Срба на Косову и Метохији.

Ђурић је прилично изненађен изјавом Луначекове додајући да не зна да ли је у складу са европским стандардима да се коментаришу судске одлуке, а још мање налози тужиоца за ратне злочине. Он је казао да је реч о пуноважним одлукама правосудних институција у Србији, наводећи да је Београд обавестио покрајинске власти да су оне на снази и да је посвећен њиховом спровођењу уколико буде потребе за тим. „Како никоме од оних који данас постављају таква питања, попут Луначекове, није пало на памет да се заинтересују да ли је можда терористичка ОВК починила неке ратне злочине на Косову и Метохији”, рекао је Ђурић, преноси Танјуг.

----------------------------------------------------------

Без одговора британске амбасаде

Невладину организацију Омладински одбор за образовање, која је у Београд позвала косовског премијера Хашима Тачија, на огромно незадовољство српског државног врха и овдашње јавности, финансирала је између осталих и амбасада Велике Британије у Београду. „Политика” је између осталог и тим поводом желела да интервјуише британског амбасадора, али нам је у амбасади речено да Денис Киф неће давати интервјуе нити „износити било какве ставове који одражавају погледе Лондона” све до завршетка избора у њиховој земљи и формирања владе.