Утеривачи дугова увек звоне два пута

Све већи број оних којима се због решења приватних извршитеља скида део личне зараде с рачуна на име дуга за комуналије или струју намеће многа питања, између осталих – и да ли су сви ти дужници били правовремено обавештени да ће им се новац одбијати.

Јер, како се иначе могло догодити да нечији дуг од 26 динара нарасте на 19.000 динара! При том смо сви сведоци да се великим неплатишама годинама толерисало неплаћање струје, или Инфостана, а да неки други остају без личних примања и за 50 и 100 динара.

Нема спора о томе да се дуг, условно речено, држави, колики год био мора платити. Ако га не плати дужник, платиће га сви порески обвезници кроз повећане порезе. Зато је кључно питање да ли дужник пре почетка отплате дуга мора о томе да буде обавештен и да ли се приватни извршитељи могу правдати тиме да на адреси на коју су слали решења о наплати није било никога?

Извршитељима је у интересу да наплате свој хонорар макар и због дуга од 20 динара, а податак ПИО фонда да је у Србији 14.662 пензионера којима се с чека одбија део пензије, извршитељи су покушали да релативизују претварајући пензионере у проценте, изјавом да је то само 0,85 одсто пензионера.

Мало или много? Неважно. И да је само један једини пензионер, или запослени, који има посла с приватним извршитељем, морао је знати да ће му се део личних примања обустављати, а не да о томе сазнају, када је наплата већ почела.

Одговор Коморе извршитеља на питање како је могуће да неко не буде обавештен да ће му се дуг одбијати „да систем није савршен” не треба да се тиче дужника.

Ђорђе Поповић, београдски адвокат, објашњава да приватни извршитељи, а не суд, достављају решења о наплати дугова за комуналије и то је утврђено Законом о извршењу и обезбеђењу. Суд се у овај део не меша, што се види из члана закона „Посебни поступак за намиривање потраживања по основу комуналних и сличних услуга”.

Закон прописује да извршитељ закључком дужнику налаже да у року од осам дана од његовог пријема измири потраживање заједно са трошковима и одређује извршење ради остваривања тих потраживања. Дужник на све то може да уложи приговор.

– То практично значи да приватни извршитељ мора да обавести дужника да ће му почети наплата дугова. У пракси има случајева да дужник то накнадно сазна, али само због чињенице да није нађен на адреси на којој је пријављен, а приговор не одлаже решење. Када ни после другог покушаја не дође до уручења решења, цео случај завршава на табли суда што се тумачи као да је дужник обавештен, каже Поповић.

Дужник који прими решење има право на приговор и могућност да дуг оспори уколико је потраживање застарело или се утврди да се веродостојне исправе не односе на дужника или да обавеза из веродостојне исправе није доспела.

Приватним извршитељима тешко може да се поткраде грешка када је реч о наплати комуналних дугова, јер они решење о наплати доносе на основу веродостојних исправа добијених из електродистрибуција или   Инфостана.

Зашто дуг од 26 динара може да нарасте на 19.000 динара може се објаснити каматама и ценама услуга приватних извршитеља. Само да извршитељ узме предмет у разматрање дужника ће коштати 3.000 динара плус ПДВ.

Значи, ако неко дугује 100 динара, он ће морати да плати и ових 3.000,

објашњава овај адвокат и додаје да је цена услуга извршитеља већа што је случај компликованији.

Остаје, међутим, нејасно како приватни извршитељи очекују да ће дужници, које нису нашли на пријављеној адреси, знати да им је решење о наплати дугова окачено на табли суда, што се рачуна исто као да је дужник примио решење.