Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србији прети велики талас миграција

Србији прети велики талас миграција
До кра­ја го­ди­не има­ће­мо ви­ше од 30.000 љу­ди ко­ји ће затра­жи­ти азил (Фо­то Д. Јевремовић)

Србија треба да узме у обзир велики талас миграција који се дешава преко Медитерана, али и преко Балкана, јер према подацима од почетка године више од 9.000 људи затражило је азил и ако се овај тренд настави, до краја године имаћемо више од 30.000 људи који ће тражити азил у Србији, изјавио је јуче извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић.

Он је рекао за Танјуг да тај број представља само један део свих миграната, имајући у виду да се многи од њих и не обраћају нашим органима и институцијама, већ покушавају да свој пут наставе даље.

„Треба да знамо ко се налази у Србији, каква им је заштита потребна, људи се морају регистровати и морају им се издати личне исправе док год се они налазе у Србији. Њихова намера да оду даље не сме да буде препрека за нас да им обезбедимо заштиту коју смо дужни, по Конвенцији о статусу избеглица и по Уставу, а то је да сваком ко бежи од прогона пружимо макар привремену заштиту”, истакао је Ђуровић.

Он је навео да највећи број људи долази из Сирије, више од 3.600, потом из Авганистана – 2.700, из Ирака – више од 500, али и из многих других земаља из којих долазе они који беже, пре свега од прогона и опасности. „Треба нагласити да има више од 1.600 деце у овој групи тражилаца азила у Србији, а од тог броја 850 њих је без пратње једног родитеља”, напоменуо је извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Према његовим речима, људи се у просеку задржавају од седам дана до две седмице у Србији, али то не значи да неће остати дуже, уколико прелазак границе и њихова жеља ка Европи буде некако онемогућена, пре свега граничним контролама и дужим боравком у Србији. „Шта ћемо да радимо са њима? Разлози за њихов долазак у Србију су пре свега тешка ситуација на Блиском истоку, у Сирији, Ираку и Либији. Људи који долазе, све више су мотивисани да спасу голи живот, а све је мање оних који беже из економских разлога. Када су људи очајни, ви просто не можете да их зауставите и то је нешто што морамо имати у виду”, каже Ђуровић.

Он је истакао да се тим људима мора обезбедити адекватан прихват и да треба повећати капацитете.

Р. Х.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.