Srbiji preti veliki talas migracija

Srbija treba da uzme u obzir veliki talas migracija koji se dešava preko Mediterana, ali i preko Balkana, jer prema podacima od početka godine više od 9.000 ljudi zatražilo je azil i ako se ovaj trend nastavi, do kraja godine imaćemo više od 30.000 ljudi koji će tražiti azil u Srbiji, izjavio je juče izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

On je rekao za Tanjug da taj broj predstavlja samo jedan deo svih migranata, imajući u vidu da se mnogi od njih i ne obraćaju našim organima i institucijama, već pokušavaju da svoj put nastave dalje.

„Treba da znamo ko se nalazi u Srbiji, kakva im je zaštita potrebna, ljudi se moraju registrovati i moraju im se izdati lične isprave dok god se oni nalaze u Srbiji. Njihova namera da odu dalje ne sme da bude prepreka za nas da im obezbedimo zaštitu koju smo dužni, po Konvenciji o statusu izbeglica i po Ustavu, a to je da svakom ko beži od progona pružimo makar privremenu zaštitu”, istakao je Đurović.

On je naveo da najveći broj ljudi dolazi iz Sirije, više od 3.600, potom iz Avganistana – 2.700, iz Iraka – više od 500, ali i iz mnogih drugih zemalja iz kojih dolaze oni koji beže, pre svega od progona i opasnosti. „Treba naglasiti da ima više od 1.600 dece u ovoj grupi tražilaca azila u Srbiji, a od tog broja 850 njih je bez pratnje jednog roditelja”, napomenuo je izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Prema njegovim rečima, ljudi se u proseku zadržavaju od sedam dana do dve sedmice u Srbiji, ali to ne znači da neće ostati duže, ukoliko prelazak granice i njihova želja ka Evropi bude nekako onemogućena, pre svega graničnim kontrolama i dužim boravkom u Srbiji. „Šta ćemo da radimo sa njima? Razlozi za njihov dolazak u Srbiju su pre svega teška situacija na Bliskom istoku, u Siriji, Iraku i Libiji. Ljudi koji dolaze, sve više su motivisani da spasu goli život, a sve je manje onih koji beže iz ekonomskih razloga. Kada su ljudi očajni, vi prosto ne možete da ih zaustavite i to je nešto što moramo imati u vidu”, kaže Đurović.

On je istakao da se tim ljudima mora obezbediti adekvatan prihvat i da treba povećati kapacitete.

R. H.