Радикали за ванредно стање, ДС и ДСС против

Приближавање датума за који су косметски Албанци најавили проглашење независности (17. фебруар), отвара питање реакције Београда на такву одлуку, а у склопу тога све гласније се спекулише о могућности проглашења ванредног стања у Србији.

Представници владајуће коалиције, међутим, у овом тренутку одбацују ту варијанту развоја догађаја после евентуалног једностраног проглашења независности Косова.

Функционери ДСС-а, и министар Слободан Самарџић прексиноћ, и портпарол Андреја Младеновић јуче, оценили су да су приче о могућности увођења ванредног стања у Србији „медијске спекулације”.

Када се једној земљи одузима део територије, то јесте прилика за увођење ванредног стања, изјавио је министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић, али је додао да о томе разговора нема. Он је, како преноси Фонет, рекао да је затечен питањем о ванредном стању, будући да разговора о томе нема, али је и закључио да је то „ствар политичког договора”.

А Младеновић је јуче на конференцији за новинаре ДСС-а нагласио да су мере које ће Србија предузети предвиђене Акционим планом владе. „И сигурно је да ће Србија реаговати онако како би свака држава реаговала да се то дешава на њеној територији. То је наше право, то право нам омогућује и Повеља УН и Резолуција 1244”, изјавио је портпарол ДСС-а Андреја Младеновић.

Министар одбране Драган Шутановац (ДС) сматра, како преноси Б92, да „увођење ванредног стања не би ни на који начин користило грађанима Србије, нити би користило грађанима који живе на КиМ и да би то био само један очајнички покушај да се у Србији поново замути вода и да они који најбоље пливају у мутној води дођу поново до изражаја”.

Ипак, могућност увођења ванредног стања и даље „лебди” у ваздуху, тим пре што је заменик председника СРС-а Томислав Николић изјавио да би подржао такву одлуку, јер „Србија није у нормалном стању ако јој отму Косово”. Иако је рекао да не верује у могућност увођења ванредног стања, Николић је додао да то, иначе, не би подразумевало „оно ванредно стање кога се сви сећамо по батинама, већ уозбиљавање”.

„Да је ванредно стање, председник владе не би могао да не сазива седницу владе, а председник Скупштине би морао да сазове седницу парламента. Народ је озбиљан, а други су неозбиљни”, рекао је јуче Николић у Скупштини Србије.

Ако би се и део владине коалиције одлучио за такву меру, то би (уз готово несумњиву подршку и социјалиста) било сасвим довољно посланика за проглашење ванредног стања.

По Уставу Србије (члан 200.), наиме, „када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана”, Народна скупштина проглашава ванредно стање. Према члану 105. Устава, парламент већином гласова свих народних посланика проглашава и укида ванредно стање и прописује мере одступања од људских и мањинских права у ратном и ванредном стању.

Одлука о ванредном стању важи најдуже 90 дана, прописано је Уставом, а по истеку овог рока, Народна скупштина одлуку о ванредном стању може продужити за још 90 дана, већином од укупног броја народних посланика.

Ако би, евентуално, желео да спречи изгласавање овакве одлуке, председник Србије Борис Тадић морао би да распусти Народну скупштину пре увођења ванредног стања. Јер, „за време ванредног стања, Народна скупштина се састаје без посебног позива и не може бити распуштена”. Председник Србије, у тренутним околностима, може да распусти парламент на образложени предлог владе (а Тадић контролише већину чланова владе, иако не и премијера).

Члан 200. Устава прописује да „кад Народна скупштина није у могућности да се састане, одлуку о проглашењу ванредног стања доносе заједно председник републике, председник Народне скупштине и председник владе, под истим условима као и Народна скупштина”. У тој варијанти, мере којима се одступа од људских и мањинских права може прописати влада, уредбом, уз супотпис председника републике. Јасно је, ипак, да у садашњим условима не постоји никакав објективан разлог да се скупштина не састане.

Мере одступања од људских и мањинских права које пропишу Народна скупштина или влада важе најдуже 90 дана, а по истеку овог рока могу се обновити под истим условима.

Бивши председник Уставног суда Слободан Вучетић каже да би увођење ванредног стања због Косова било бесмислено, јер не би ништа изменило у вези са статусом, а и не би важило управо на тој територији, пошто Србија на Косову нема власт од 1999. године. 

Како је рекао за Б92, „ванредно стање се уводи у неким драматичним околностима, када се могу мерама ванредног стања отклонити узрок, или неке околности које су изазвале његово увођење”. „Ова ситуација је таква да се ништа не би могло отклонити, ни узрок увођења ванредног стања, ни околности, већ би се само ванредно стање јавило као репресивна мера према ни кривим ни дужним грађанима Србије ван територије Косова”, објаснио је Вучетић.