Radikali za vanredno stanje, DS i DSS protiv

Približavanje datuma za koji su kosmetski Albanci najavili proglašenje nezavisnosti (17. februar), otvara pitanje reakcije Beograda na takvu odluku, a u sklopu toga sve glasnije se spekuliše o mogućnosti proglašenja vanrednog stanja u Srbiji.

Predstavnici vladajuće koalicije, međutim, u ovom trenutku odbacuju tu varijantu razvoja događaja posle eventualnog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.

Funkcioneri DSS-a, i ministar Slobodan Samardžić preksinoć, i portparol Andreja Mladenović juče, ocenili su da su priče o mogućnosti uvođenja vanrednog stanja u Srbiji „medijske spekulacije”.

Kada se jednoj zemlji oduzima deo teritorije, to jeste prilika za uvođenje vanrednog stanja, izjavio je ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, ali je dodao da o tome razgovora nema. On je, kako prenosi Fonet, rekao da je zatečen pitanjem o vanrednom stanju, budući da razgovora o tome nema, ali je i zaključio da je to „stvar političkog dogovora”.

A Mladenović je juče na konferenciji za novinare DSS-a naglasio da su mere koje će Srbija preduzeti predviđene Akcionim planom vlade. „I sigurno je da će Srbija reagovati onako kako bi svaka država reagovala da se to dešava na njenoj teritoriji. To je naše pravo, to pravo nam omogućuje i Povelja UN i Rezolucija 1244”, izjavio je portparol DSS-a Andreja Mladenović.

Ministar odbrane Dragan Šutanovac (DS) smatra, kako prenosi B92, da „uvođenje vanrednog stanja ne bi ni na koji način koristilo građanima Srbije, niti bi koristilo građanima koji žive na KiM i da bi to bio samo jedan očajnički pokušaj da se u Srbiji ponovo zamuti voda i da oni koji najbolje plivaju u mutnoj vodi dođu ponovo do izražaja”.

Ipak, mogućnost uvođenja vanrednog stanja i dalje „lebdi” u vazduhu, tim pre što je zamenik predsednika SRS-a Tomislav Nikolić izjavio da bi podržao takvu odluku, jer „Srbija nije u normalnom stanju ako joj otmu Kosovo”. Iako je rekao da ne veruje u mogućnost uvođenja vanrednog stanja, Nikolić je dodao da to, inače, ne bi podrazumevalo „ono vanredno stanje koga se svi sećamo po batinama, već uozbiljavanje”.

„Da je vanredno stanje, predsednik vlade ne bi mogao da ne saziva sednicu vlade, a predsednik Skupštine bi morao da sazove sednicu parlamenta. Narod je ozbiljan, a drugi su neozbiljni”, rekao je juče Nikolić u Skupštini Srbije.

Ako bi se i deo vladine koalicije odlučio za takvu meru, to bi (uz gotovo nesumnjivu podršku i socijalista) bilo sasvim dovoljno poslanika za proglašenje vanrednog stanja.

Po Ustavu Srbije (član 200.), naime, „kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana”, Narodna skupština proglašava vanredno stanje. Prema članu 105. Ustava, parlament većinom glasova svih narodnih poslanika proglašava i ukida vanredno stanje i propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju.

Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana, propisano je Ustavom, a po isteku ovog roka, Narodna skupština odluku o vanrednom stanju može produžiti za još 90 dana, većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

Ako bi, eventualno, želeo da spreči izglasavanje ovakve odluke, predsednik Srbije Boris Tadić morao bi da raspusti Narodnu skupštinu pre uvođenja vanrednog stanja. Jer, „za vreme vanrednog stanja, Narodna skupština se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena”. Predsednik Srbije, u trenutnim okolnostima, može da raspusti parlament na obrazloženi predlog vlade (a Tadić kontroliše većinu članova vlade, iako ne i premijera).

Član 200. Ustava propisuje da „kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština”. U toj varijanti, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati vlada, uredbom, uz supotpis predsednika republike. Jasno je, ipak, da u sadašnjim uslovima ne postoji nikakav objektivan razlog da se skupština ne sastane.

Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu Narodna skupština ili vlada važe najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.

Bivši predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić kaže da bi uvođenje vanrednog stanja zbog Kosova bilo besmisleno, jer ne bi ništa izmenilo u vezi sa statusom, a i ne bi važilo upravo na toj teritoriji, pošto Srbija na Kosovu nema vlast od 1999. godine. 

Kako je rekao za B92, „vanredno stanje se uvodi u nekim dramatičnim okolnostima, kada se mogu merama vanrednog stanja otkloniti uzrok, ili neke okolnosti koje su izazvale njegovo uvođenje”. „Ova situacija je takva da se ništa ne bi moglo otkloniti, ni uzrok uvođenja vanrednog stanja, ni okolnosti, već bi se samo vanredno stanje javilo kao represivna mera prema ni krivim ni dužnim građanima Srbije van teritorije Kosova”, objasnio je Vučetić.