Сведочили преко видео-везе из Београда

Од нашег сталног дописника 
Загреб, 11. фебруара – Последња три дана протекле недеље у процесу оптуженим хрватским генералима Норцу и Адемију за ратне злочине почињене над српским цивилима и заробљеницима у Медачком џепу у септембру 1993. године преко директне видео-везе саслушано је девет сведока, а данас је судија Марин Мрчела диктирао те изјаве у записник. Осам тих сведока, већина заштићеног идентитета, говорили су из седишта Већа за ратне злочине у београдском Окружном суду, а један из норвешког града Сталангена, где се иселио.

Према међународним прописима, за овакву врсту међудржавне правне помоћи са саслушања ових сведока потпуно је била искључена јавност, тако да су новинари тек данашњим диктирањем записника са тих саслушавања могли барем делимично да стекну увид у то шта се три дана дешавало на загребачком Жупанијском суду у вези са овим процесом, који по свему судећи улази у завршну фазу.

Већина саслушаних сведока у време акције Хрватске били су у Медачком џепу као борци у српским јединицама, а остали су живели на том простору, и сви су потврдили наводе оптужнице о почињеним ратним злочинима. Видели су уништене куће, неки од њих и масакриране цивиле, а сведоци који су заробљени као борци причали су како су пребијани у хрватским затворима иако их је штитила конвенција о ратним заробљеницима. Четворица од тих сведока, иначе, требало је да буду саслушани на Жупанијском суду у Загребу где се овај процес и води, али се нису појавили пред судским већем.

Најдраматичнији је био исказ сведока који је наишао на тело масакриране жене у њеној кући. Испричао је како је тело те жене затекао на поду њене куће: „Глава јој је била одсечена и мало одвојена од тела, а груди су јој биле исечене на шните. Од вагине до прса била је распорена”, издиктирао је судија Мрчела речи овог сведока у записник.

Исти сведок био је сакривен и гледао како се хрватски војници иживљавају над једним заробљеним цивилом обешеним о дрво, о чему је рекао: „Четири или пет војника вежбали су гађање ножевима бацајући их у тог мушкарца који је висио. Нисам могао да оценим је ли та особа жива или мртва. Видео сам да су га после скинули с дрвета, везали за аутомобил и вукли кроз село.”

Ради се, подсетимо, о ретардираном младићу Милету Рајчевићу, о којем су своја сазнања раније износили и други сведоци, а прва је о његовој стравичној смрти говорила његова мајка, која је била рањена бомбом коју су на њену кућу бацили хрватски војници и затим мучили и убили њеног сина.

Неколико заробљених српских војника у Медачком џепу описали су како су их по заробљавању тукли хрватски војници, па чак и цивили које су ови пуштали у затвор где су били смештени. Владимир Дивјак, који је исказ дао видео-везом из Норвешке где сада живи, био је тада припадник 103. лакомоторизоване бригаде из Доњег Лапца. Други дан по нападу Хрватске војске покушао је с још седам субораца да се извуче, али их је заробила јединица Војне полиције из Ријеке.

„Пуцали су по нама, ми смо залегли, а када смо повикали да се предајемо, наредили су нам да устанемо и да се скинемо од паса на горе. Када смо устали и одложили оружје бацили су две бомбе на нас, од којих сам ја био рањен у ногу, а најтеже је био рањен Станко Деснић”, рекао је Дивјак и затим описао како су их око пола сата тукли и затим одвели у неке бараке. Ту се премлаћивање наставило пушкама, дрвеним батинама, опасачима итд. Рањеног Деснића су носили, а и њега су ударали, посебно неки војник по имену Мујо, када је Деснић испричао да је његов брат у Босни помагао хрватској војсци у борби против муслимана.

Тукли су их и у затвору у Госпићу, у Ријеци и у Карловцу где су на крају пребачени ради суђења, а једино су коректно према њима поступали у Оточцу. Пре разговора с представницима међународног Црвеног крста у Карловцу – навео је такође овај сведок – један хрватски официр им је рекао да могу да говоре како се према њима поступало приликом заробљавања, али никако и да су тучени у затворима кроз које су прошли.

Исказ је између осталих дао и Желимир Матић, који је као полицијски криминалиста учествовао у прегледу 51 тела убијених Срба које је хрватска страна предала српској. Сва тела су им предата без одеће и потврдио је да је на убијеној Анкици Вујновић видео да су јој одсечени прсти, што је и снимио. После неколико дана предато им је и 52. тело – убијеног Станка Деснића, о којем је говорио претходни сведок.