Није то само њихова прича

Новосадску представу „Балерине”, остварење Форума за нови плес, у априлу је имала задовољство да на сцени Битеф театра види и београдска публика. Форум за нови плес покренут је 2002. у оквиру Српског народног позоришта, са циљем да њихови професионалци својим театарским истраживањима, те едукацијом и плесача и публике, дају значајнији допринос афирмацији и развоју наше савремене плесне сцене. „Балерине”, остварене у копродукцији са Студентским културним центром Новог Сада су овај задатак успешно испуниле. Форум за нови плес упорно потврђује да и други градови, осим Београда, имају шта да понуде уметничкој игри.

Без обзира на наслов, „Балерине” су представа која је више од (уметничке) игре и у којој пратимо професионалне и личне животне приче извођачица с тежњом да оне дотакну најразличитију публику. Режисерка Милена Богавац зато каже: „Сви смо ми балерине, без обзира на то да ли смо икада играли балет.” Ово се односи на истраживање слободе, сопственог бића, покушаје да будемо оно сто јесмо и да се изражавамо на висе начина, без страха. Богавац и њена асистенткиња и кореограф Оливера Ковачевић Црњански су успеле да креирају дело које поручује да смо задовољни и испуњени само уколико у правој мери уложимо себе у оно чиме се свакодневно бавимо.

Коауторке и балерине – Јелена Алемпијевић, Соња Батић, Фросина Димовска, Милена Кркотић, Андреја Кулешевић, Јелена Марковић, Сања Павић, Иста Степанов и Сара Тошић – водећи нас кроз личне животне приче утицале су да ова представа буде и забавна, и интригантна, и едукативна, али изнад свега истинита. Младе уметнице пријатно су изненадиле публику остваривши успешну сценску фузију драмског и плесног, спајајући са балетским умећем своје откривене глумачке способности. Осим тога, оне су показале да су спремне за даље уметничко истраживање, постављајући суштинска питања о балетској професији.

Ову мултимедијалну представу успешно су подржали композитор Марко Грубић, дизајнер светла Тихомир Бороја и аутор видеа Игор Марковић. Штета је што се, у недостатку озвучења, глас са позорнице повремено није довољно добро чуо у публици. Костимограф Марина Сремац се, нажалост, није најбоље снашла, јер су костими били неусклађени са ликовима.

Многи људи живе сваки дан ишчекујући срећу, али она не долази већ чека да буде откривена. Кроз искуства и живот балерина, ова представа успешно поручује да су оптерећења која нам поставља професија, околина и друштво нешто што би требало сами да превазиђемо – у томе лежи животна снага и толико тражена срећа. Представа „Балерине”, иако открива тежину и тајне балетске професије, није само представа о балету. Она нас позива да поново размишљамо о „другој страни медаље”, о свему ономе што се догађа око нас и што није видљиво на први поглед. Позива нас да на исти начин урадимо оно најтеже – погледамо у различите медаље у нама, баш као што су то урадиле и извођачице представе. Та друга страна поручује и да не заборавимо на игру која је срећа душе, не само за балерине.