Село сточара и факултетлија

Кумане – Ако имаш 150 оваца, а 20 ти пређе преко пруге, колико је остало на твојој страни?, питао је својевремено ђака у вечерњој школи Слободана Јешића наставник математике Веселин Ћурчић у Куману, код Новог Бечеја. – Ниједна учитељу, јер кад само једна овца пређе, све нагрну за њом и нема те силе која ће их зауставити – одговорио је не трепнувши полазник који је био задружни чобанин.

Анегдоту нам је испричао учитељ Дејан Бошњак, који је и сам радио неко време у сеоској школи. Није, међутим, његов колега математичар за бадава поставио овакав задатак. Јешић је два пута освајао шампионат оне велике Југославије у шишању оваца – ’87. и ’88. године, па се бележи да су Кумане у овом „спорту” имале државног првака. Још се препричава како је брзином шишања обичним маказама, на првенству које се одржавало у Зајечару, задивио тада вишеструког светског првака, али у шишању на струју – Марка Конлана из Аустралије.

Данас је село Кумане познатије по одгоју крава: овде их је највише у средњем Банату. Свуда около се њихов број смањује, а у Куману је тренд супротан. За то је заслужна група мештана, која је основала такозвани Пашњачки одбор, и искористивши законску могућност изборила се за 2.500 хектара земље која није погодна за ратарску обраду, али јесте за испашу стоке. Одбор је успео да укњижи те површине и сада овде пасе око 4.000 говеда.

– Стока иде на испашу осам месеци у години. То омогућава да Куманчани испоруче тржишту дневно око 25.000 литара млека, од чега месечно приходују око 300.000 евра – истиче председник одбора Милан Квашчев.

Кумане је добило име по номадском азијском народу, који је овде живео пре доласка Словена. Насеље се помиње у Пећком катастигу из 1660. године, а као Шанац Кумани наводи се у најстаријем писаном трагу – Протоколу рођења из 1757. године, који се налази у православној Цркви Светих арханђела која се уздиже у селу.

О свом селу Милан Варадинац је написао седам књига. Одлично познаје менталитет мештана и сведок је разних појава. Истраживао је феномен натпросечног рађања близанаца, а чак је написао и књигу о метеоролошким приликама у крају. Кишу, снег и сунце прати свакодневно још од 1985. године...

– Ишао сам по институцијама које имају архиву или се баве архивском грађом, где сам истраживао све што има везе са Куманом – каже Милан.

Хроничар села је тако дошао и до податка да порекло из Кумана вуче 730 људи који су завршили факултете. Међу њима је 43 доктора наука.

– За тако високу ученост, коју с поносом истичу, Куманчани могу да захвале низу околности. Атар лежи на посној земљи од које није било много вајде, нарочито пре продора механизације, па су се млади одлучивали за школовање. То им је омогућила пруга отворена 1935. године. Њоме су ђаци могли да путују у школе, а радници на посао, нарочито после индустријализације након Другог светског рата – објашњава наш саговорник.

Када је наступила криза, па транзиција, кад је запостављена пољопривреда... возом је, нажалост, све више Куманчана одлазило, а све мање се враћало. Некада је село имало 6.000 становника, а данас нешто преко 3.000. Празно је 180 кућа, у 250 живи само по једна особа.

Милан Варадинац истиче да бела куга чини своје. Око 200 становника између 18 и 40 година је неожењено или неудато. У последњој деценији у овдашњој основној школи, која сада има лепу зграду и изузетне услове за учење, број ђака се смањио за стотину. Мештани, практично, немају куда се селе, а једина шанса је сточарство коме се све више окрећу.

Дорословац и Лаза Телечки

У 18. веку у Куману је рођен Јаша Немешев, слепи виолиниста који је свирао по најпознатијим аустријским дворовима. У низу интелектуалаца пореклом из Кумана је и Милан Дорословац, који спада међу осниваче српске пластичне хирургије. Он је отац Милутина Дорословца, писца и хуманисте познатог по уметничком имену Мило Дор. Одавде је и Лазар Телечки, великан српског глумишта.