Selo stočara i fakultetlija

Kumane – Ako imaš 150 ovaca, a 20 ti pređe preko pruge, koliko je ostalo na tvojoj strani?, pitao je svojevremeno đaka u večernjoj školi Slobodana Ješića nastavnik matematike Veselin Ćurčić u Kumanu, kod Novog Bečeja. – Nijedna učitelju, jer kad samo jedna ovca pređe, sve nagrnu za njom i nema te sile koja će ih zaustaviti – odgovorio je ne trepnuvši polaznik koji je bio zadružni čobanin.

Anegdotu nam je ispričao učitelj Dejan Bošnjak, koji je i sam radio neko vreme u seoskoj školi. Nije, međutim, njegov kolega matematičar za badava postavio ovakav zadatak. Ješić je dva puta osvajao šampionat one velike Jugoslavije u šišanju ovaca – ’87. i ’88. godine, pa se beleži da su Kumane u ovom „sportu” imale državnog prvaka. Još se prepričava kako je brzinom šišanja običnim makazama, na prvenstvu koje se održavalo u Zaječaru, zadivio tada višestrukog svetskog prvaka, ali u šišanju na struju – Marka Konlana iz Australije.

Danas je selo Kumane poznatije po odgoju krava: ovde ih je najviše u srednjem Banatu. Svuda okolo se njihov broj smanjuje, a u Kumanu je trend suprotan. Za to je zaslužna grupa meštana, koja je osnovala takozvani Pašnjački odbor, i iskoristivši zakonsku mogućnost izborila se za 2.500 hektara zemlje koja nije pogodna za ratarsku obradu, ali jeste za ispašu stoke. Odbor je uspeo da uknjiži te površine i sada ovde pase oko 4.000 goveda.

– Stoka ide na ispašu osam meseci u godini. To omogućava da Kumančani isporuče tržištu dnevno oko 25.000 litara mleka, od čega mesečno prihoduju oko 300.000 evra – ističe predsednik odbora Milan Kvaščev.

Kumane je dobilo ime po nomadskom azijskom narodu, koji je ovde živeo pre dolaska Slovena. Naselje se pominje u Pećkom katastigu iz 1660. godine, a kao Šanac Kumani navodi se u najstarijem pisanom tragu – Protokolu rođenja iz 1757. godine, koji se nalazi u pravoslavnoj Crkvi Svetih arhanđela koja se uzdiže u selu.

O svom selu Milan Varadinac je napisao sedam knjiga. Odlično poznaje mentalitet meštana i svedok je raznih pojava. Istraživao je fenomen natprosečnog rađanja blizanaca, a čak je napisao i knjigu o meteorološkim prilikama u kraju. Kišu, sneg i sunce prati svakodnevno još od 1985. godine...

– Išao sam po institucijama koje imaju arhivu ili se bave arhivskom građom, gde sam istraživao sve što ima veze sa Kumanom – kaže Milan.

Hroničar sela je tako došao i do podatka da poreklo iz Kumana vuče 730 ljudi koji su završili fakultete. Među njima je 43 doktora nauka.

– Za tako visoku učenost, koju s ponosom ističu, Kumančani mogu da zahvale nizu okolnosti. Atar leži na posnoj zemlji od koje nije bilo mnogo vajde, naročito pre prodora mehanizacije, pa su se mladi odlučivali za školovanje. To im je omogućila pruga otvorena 1935. godine. Njome su đaci mogli da putuju u škole, a radnici na posao, naročito posle industrijalizacije nakon Drugog svetskog rata – objašnjava naš sagovornik.

Kada je nastupila kriza, pa tranzicija, kad je zapostavljena poljoprivreda... vozom je, nažalost, sve više Kumančana odlazilo, a sve manje se vraćalo. Nekada je selo imalo 6.000 stanovnika, a danas nešto preko 3.000. Prazno je 180 kuća, u 250 živi samo po jedna osoba.

Milan Varadinac ističe da bela kuga čini svoje. Oko 200 stanovnika između 18 i 40 godina je neoženjeno ili neudato. U poslednjoj deceniji u ovdašnjoj osnovnoj školi, koja sada ima lepu zgradu i izuzetne uslove za učenje, broj đaka se smanjio za stotinu. Meštani, praktično, nemaju kuda se sele, a jedina šansa je stočarstvo kome se sve više okreću.

Doroslovac i Laza Telečki

U 18. veku u Kumanu je rođen Jaša Nemešev, slepi violinista koji je svirao po najpoznatijim austrijskim dvorovima. U nizu intelektualaca poreklom iz Kumana je i Milan Doroslovac, koji spada među osnivače srpske plastične hirurgije. On je otac Milutina Doroslovca, pisca i humaniste poznatog po umetničkom imenu Milo Dor. Odavde je i Lazar Telečki, velikan srpskog glumišta.