Излетишта чекају „пикник бригаде”

 Само да не буде кише, мантра је коју ових дана понављају суграђани жељни доброг провода у току традиционалних излета у време првомајских празника. Суочени с невеселим, али још не и сасвим потврђеним прогнозама да ће 1. мај протећи у знаку падавина, многи још нису начисто где да се упуте на уранак. Ако метеоролози који предвиђају кишу „омаше”, читаоцима предлажемо четири одредишта – планину, језеро, речно острво и шуму.

Авалски торањ ради сат дуже

Роштиљање уз обилазак културно-историјских знаменитости и шетњу шумовитим пределима главни су адути Авале. Планина крај престонице висока 511 метара мами пажњу још од 1976. године када је постала мека излетника. Авала је истовремено споменик природе – 70 одсто планине покрива шума са 600 биљних врста. Бројне су и историјске знаменитости – Споменик Незнаном јунаку, обележје Васи Чарапићу и меморијална целина посвећена совјетској војној делегацији чији се авион срушио на Авали.

Ту је и Авалски торањ – симбол Београда, који је 19. априла прославио пети рођендан свог „другог живота”, након што је обновљен после разарања у току НАТО агресије. Његов видиковац ће од 1. маја бити отворен сат времена дуже – сваког дана од девет до 20 часова. Цена карте је 200 динара, односно сто за основце, средњошколце, студенте и пензионере. У понуди је и ВИП улазница од 400 динара, која осим посете видиковцу укључује и пиће у кафетерији на 119. метру бетонског колоса. У ЈП „Емисиона техника и везе” кажу да је прошле године за 1. и 2. мај продато готово 8.000 улазница. У току овогодишњих ускршњих празника, торањ је дневно посећивало између 2.000 и 2.500 људи.

Извиђачка смотра на Ади

На „београдско море” ће за 1. мај, осим излетника, похрлити и извиђачи. Тог дана, од 13 часова, на Ади ће бити отворена смотра Савеза извиђача Београда на платоу испред клуба „Изи”, која ће трајати до 3. маја. Што се посетилаца тиче, њима ће на располагању бити места за роштиљ с дрвеним клупама и столовима, више од 50 спортских терена за фудбал, рукомет, кошарку, одбојку, одбојку на песку, трим стаза, теретана на отвореном... После обилног првомајског оброка, пријаће шетња пешачком стазом дуж језера дугачком 7,5 километара или густом листопадном шумом, у којој доминирају храстови и брестови. Ту је и Ада Сафари, језеро порибљено шараном, на којем се редовно одржавају риболовачка такмичења.

----------------------------------

Грочанска ада – рај за пецароше

За грађане који дане празника виде и као добру прилику за уживање у пецању идеално место је Грочанска ада. Ово прелепо место удаљено је тридесетак километара од центра града. Дубина Дунава је од 20 до 30 метара, па се на удицама и у мрежама нађу смуђеви, шарани, сомови...

Површина Грочанске аде је око 118 хектара. Обрасла је јасеном, црвеном врбом, а има и тополе. Староседеоци кажу да је ова ада у последњих 70 година низводно „отпловила” читавих 200 метара.

– Некада се на шпицу налазио ресторан, али је временом река однела насип. Постојали су покушаји да се тај део очува, довожено је и камење, али пошто обала није осигурана бедемима, тло је однела вода.  Сада је шпиц тамо где је некада био крај аде – објашњавају у „Србијашумама”. Занимљиво је да се на Грочанској ади налази и неколико бара које су природна мрестилишта рибе.

– Обала аде је изнад нивоа Дунава, али су зато те баре испод нивоа па се у њима скупља вода  – напомињу у овом предузећу.

На ади се „скућило” и неколико храстова, а према речима појединих мештана, један је старији од стотину година.

Они који немају свој аутомобил до Гроцке могу стићи аутобусом на линији 302, која полази са окретнице у Устаничкој. Од стајалишта у центру, пут до аде води ка Дунавском кеју, где се може пронаћи чамџија вољан да заљубљенике у пецање и зелени мир речног острва превезе до одредишта на средини Дунава.

----------------------------------

Неправедно заборављени Степин луг

Степин луг једна је од зелених оаза Београда, удаљена од центра свега 13 километара. Површина овог помало заборављеног излетишта је око 478 хектара, а простире се на подручју општина Вождовац и Звездара, између Великог Мокрог Луга, Белог Потока, Бубањ потока, Јајинаца и Кумодража.

– Шума пружа много могућности љубитељима природе. Постоји стаза за шетњу и трчање од око пет километара, али и пропланак идеалан за излете – каже Адиба Џудовић из „Србијашума”.

На пропланку се налазе голови за мали фудбал. У близини су и стазе за шетњу, али и хладовина где се испод дрвећа кедра, дуглазије, црног бора… може лепо одмарати.

– Шума је некада носила име Титов гај, а у једном делу била је планинска кућа саграђена за маршала, у коју он никада није ушао. Пре неколико година објекат је изгорео у пожару.

Пре него што је простор данашњег Степиног луга после Другог светског рата пошумљен, ту су се налазили виногради.

До овог излетишта може се стићи и аутомобилом јер ће рампа на улазу у луг од 30. априла до трећег маја бити отворена.

Ко нема ауто може да се ослони на линије 308 и 33 јавног превоза. Почетна станица „триста осмице” је у Шумицама, а „тридесет тројка” креће од Панчевачког моста. Од последње станице ове две линије до Степиног гаја стиже се пешице за петнаестак минута.