Инвеститори још дуго чекају папире

Имамо нов закон о планирању и градњи, по којем је за издавање грађевинске дозволе потребно 28 дана. Када поднесете захтев, то заиста траје 28 дана, али испуњавање услова за подношење захтева – е, то траје и месецима”, рекао је прошле недеље Роналд Селигер, председник Немачко-српског пословног удружења и тиме напоменуо да издавање грађевинских дозвола не тече глатко. Шта саплиће инвеститоре и да их брже добију?

Прва препрека је стара бољка – недостатак планова детаљне регулације, који треба да одреде где и шта може да се гради. Ако овај документ не постоји инвеститор не може да гради, односно да добије локацијске услове и поднесе захтев за добијање дозволе. Планове доносе општине, али због недостатка пара или стручног кадра то често не чине.

Да овај проблем постоји признала је недавно у разговору за наш лист министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић када је обећала да ће инсистирати да све општине своја подручју покрију плановима детаљне регулације.

– Упутили смо писма локалним самоуправама да су дужне да донесу планове детаљне регулације, јер је далеко најбоље и најлакше ако планови постоје, рекла је Михајловићева.

Да би изашли у сусрет инвеститору законодавци су у нови пропис, који се примењује од марта ове године, унели одредбу да тамо где не постоје планови детаљне регулације може да се примењује план вишег реда, регулациони или просторни, тако да се сада на основу њих дају локацијски услови и то више не би требало да буде проблем.

Друга препрека је конверзија права коришћења у право својине на грађевинском земљишту. Јасно је да без решених имовинских односа инвеститор нема шта да тражи пред шалтером за издавање грађевинских дозвола. Због тога неке од инвестиција стоје, јер се досадашњи начин примене конверзије показао као неуспешан. То се, пре свега, односи на земљиште приватизованих предузећа или плацеве који су некада бесплатно добијани, а на њима ништа није саграђено. Шведска „Икеа”, на пример, која је код аеродрома хтела да прави прву робну кућу и где је купила плац, због конверзије коју очигледно није могла, а била је обавезна да изврши, после неколико година чекања одлучила се за другу локацију. У Бубањ Потоку, где плаћање конверзије није био услов за решавање имовинских односа локацијску дозволу је добила пре неколико дана. Али и то би требало да разреши Закон о конверзији, који би у мају или јуну требало да уђе у скупштинску процедуру, наводи „Политикин” извор.

И да се реше ова два проблема, према речима Горана Родића, потпредседника Грађевинско-индустријске коморе, и даље постоје стари проблеми који се понављају и унутар новооснованог једношалтерског система. Поред обједињене процедуре, где од марта инвеститори на једном шалтеру подносе захтеве, а службеници уместо њих прибављају сагласности – катастар и јавна предузећа и даље искачу из система.

– Катастар је неуређен и дуго се чека. Јавна предузећа крше законом прописан рок да за петнаест дана дају сагласности за прикључке на водовод, струју, канализацију. То све успорава општинске службенике да дозволе издају за 28 дана – каже Родић.

Један наш саговорник „инсајдер” који не би да му се име спомиње тврди да на изненађење многих општине и катастар добро комуницирају по новим правилима. Локалне самоуправе према његовим речима добро комуницирају и са локалним комуналним предузећима. Али проблем су им републичка – „Србијаводе”, „Путеви Србије” и ЕПС, јер њихове сагласности касне. Како најављује Министарство грађевинарства би ускоро требало да изађе са инструкцијом како то превазићи.

Он каже да су и накнаде за грађевинско земљиште, које се сада зову доприноси, смањене у просеку за трећину, а за производне хале се уопште не плаћају. Тако да се и са том ставком која је представљала највећи трошак за инвеститоре изашло њима у сусрет. Ко је у праву – они који граде или они који им одобрења издају – убрзо ће се показати, јер се прво издавање грађевинских дозвола по новим правилима очекује тек за два месеца.