Српска чека „Турски ток”

Бањалука – Нада да ће цевовод из Русије до Европе својим краком доћи и до Републике Српске овде није нестала ни након што је руски председник Владимир Путин пројекат „Јужни ток” јавно прогласио мртвим, али је она додатно подгрејана кад је пре неколико дана руски министар енергетике Александар Новак објавио како се са земљама југоистока Европе воде преговори за прикључење на „Турски ток”. Милорад Додик, председник РС, пре месец дана, у периоду кад је потписиван уговор о директној набавци гаса за РС из Русије, рекао је да има гаранције да ће „Јужни ток” у некој варијанти бити изграђен, што је поновио и пре неколико дана, рекавши да ће „неког тока сигурно бити”.

После изјаве руског министра енергетике, али и пре тога, у Српској су се актуелизовали планови о могућим трасама неког новог цевовода. По тврдњама надлежних, најизгледнији правац за набавку гаса јесте пројекат који ће бити наставак „Турског тока”, са крајњим одредиштем у Баумгартену у Аустрији.

Изјавио је то недавно Слободан Пухалац, директор „Гас-реса”, који је подсетио да је стратешко опредељење РС у гасном сектору одређивање правца снабдевања руским гасом преко Србије, чиме би поступак и локација прикључка за РС требало да буду идентични ономе што је планирано за „Јужни ток”, то јест код Ченте, између Зрењанина и Београда. „Недавно је одржан састанак министара спољних послова Мађарске, Србије, Македоније, Грчке и Турске, на ком је договорено да се формира радна група за израду студије изводљивости за изградњу гасовода који би био повезан на гасовод ’Турски ток’”, рекао је Пухалац.

Председници Русије и Турске, Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган, почетком децембра прошле године постигли су договор о изградњи подморског гасовода по дну Црног мора до Турске, а затим је у Анкари потписан меморандум о изградњи између представника руског „Гаспрома” и турског „Ботаса”. „Питање нашег прикључка решаваћемо у сарадњи с Владом Србије како бисмо обезбедили наше учешће, и то кроз изградњу крака који ће гас довести до РС без посредника”, објашњава Петар Ђокић, министар индустрије, енергетике и рударства РС.

Нешто прецизнији недавно је био шеф Представништва РС у Москви Душко Перовић, који тврди да би 2018. требало да почне изградња крака гасовода „Турски ток” у Српској. Он је појаснио да би 80 одсто трасе новог гасовода ишло преко Црног мора, да би у Турској било велико чвориште, са краком према грчкој граници, а затим би траса ишла преко Македоније, југа Србије, Мађарске, Аустрије, Италије... „Српска би се прикључила на Србију.

План је да Русија уради свој део посла до 2016, а Српска би већ 2018. могла да гради своје делове трасе”, уверен је Перовић. Како су аналитичари указали, енергенти су у данашњем свету осим средства за стицање профита постали изузетно важно оружје за политички утицај, па је извесно да сваки енергетски пројекат на Балкану има оне који га фаворизују и оне који заговарају нека друга решења. Могућност да се државе боље позиционирају у будућим пројектима ове врсте економски аналитичари виде и у најави Алексеја Милера, првог човека „Гаспрома”, који је рекао да ће та компанија градити искључиво у складу са правилима Трећег енергетског пакета ЕУ, који не дозвољава да неко буде и власник гасовода и гаса који њиме тече.

Међу оне који не верују у гасовод из Русије, најпре због лаког одустајања Москве од „Јужног тока”, спада Александар Голијанин, члан Председништва ПДП-а, партије која је у власти на нивоу БиХ, а који тврди да су „Јужни ток” и његов наследник „Турски ток” за РС непотребни пројекти који представљају само „шарену лажу” и превару. Лидер те партије Младен Иванић је пак недавно за наш лист рекао да је за РС и БиХ изузетно битна сарадња са Русијом, али и са Бриселом, и да у тој сарадњи не сме бити уцењивања.

„Први сам политичар на овим просторима који је јавно рекао да од ’Јужног тока’ нема ништа јер у овом моменту има много квалитетнијих инвестиција у које треба уложити новац”, сматра Голијанин. Реагујући на ове тврдње, Слободан Пухалац је рекао да се „шареном лажом” може назвати искључиво прича о ЛНГ терминалу на Крку и ТАП гасоводу са гасом из Азербејџана, која, како тврди, није одмакла даље од почетне идеје. Најважнији пројекти које подржава Запад јесу гасовод из Хрватске ка Броду и Зеници, затим конекција Плоче–Мостар–Сарајево–Травник, те конекција Личка Јесеница – Босанска Крупа.

У Амбасади САД рекли су недавно да БиХ кроз девет енергетских пројеката има шансу да буде део гасног прстена енергетске заједнице. За САД је најважнији пројекат гасоводне конекције БиХ са Хрватском. Пре десетак дана у Неуму је одржан енергетски самит, на ком су учествовали и највиши званичници из амбасаде САД и који је први скуп у оквиру пројекта Инвестирање у сектор енергије, за који ће до 2019. бити потрошено 5,47 милиона долара.