Srpska čeka „Turski tok”

Banjaluka – Nada da će cevovod iz Rusije do Evrope svojim krakom doći i do Republike Srpske ovde nije nestala ni nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin projekat „Južni tok” javno proglasio mrtvim, ali je ona dodatno podgrejana kad je pre nekoliko dana ruski ministar energetike Aleksandar Novak objavio kako se sa zemljama jugoistoka Evrope vode pregovori za priključenje na „Turski tok”. Milorad Dodik, predsednik RS, pre mesec dana, u periodu kad je potpisivan ugovor o direktnoj nabavci gasa za RS iz Rusije, rekao je da ima garancije da će „Južni tok” u nekoj varijanti biti izgrađen, što je ponovio i pre nekoliko dana, rekavši da će „nekog toka sigurno biti”.

Posle izjave ruskog ministra energetike, ali i pre toga, u Srpskoj su se aktuelizovali planovi o mogućim trasama nekog novog cevovoda. Po tvrdnjama nadležnih, najizgledniji pravac za nabavku gasa jeste projekat koji će biti nastavak „Turskog toka”, sa krajnjim odredištem u Baumgartenu u Austriji.

Izjavio je to nedavno Slobodan Puhalac, direktor „Gas-resa”, koji je podsetio da je strateško opredeljenje RS u gasnom sektoru određivanje pravca snabdevanja ruskim gasom preko Srbije, čime bi postupak i lokacija priključka za RS trebalo da budu identični onome što je planirano za „Južni tok”, to jest kod Čente, između Zrenjanina i Beograda. „Nedavno je održan sastanak ministara spoljnih poslova Mađarske, Srbije, Makedonije, Grčke i Turske, na kom je dogovoreno da se formira radna grupa za izradu studije izvodljivosti za izgradnju gasovoda koji bi bio povezan na gasovod ’Turski tok’”, rekao je Puhalac.

Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan, početkom decembra prošle godine postigli su dogovor o izgradnji podmorskog gasovoda po dnu Crnog mora do Turske, a zatim je u Ankari potpisan memorandum o izgradnji između predstavnika ruskog „Gasproma” i turskog „Botasa”. „Pitanje našeg priključka rešavaćemo u saradnji s Vladom Srbije kako bismo obezbedili naše učešće, i to kroz izgradnju kraka koji će gas dovesti do RS bez posrednika”, objašnjava Petar Đokić, ministar industrije, energetike i rudarstva RS.

Nešto precizniji nedavno je bio šef Predstavništva RS u Moskvi Duško Perović, koji tvrdi da bi 2018. trebalo da počne izgradnja kraka gasovoda „Turski tok” u Srpskoj. On je pojasnio da bi 80 odsto trase novog gasovoda išlo preko Crnog mora, da bi u Turskoj bilo veliko čvorište, sa krakom prema grčkoj granici, a zatim bi trasa išla preko Makedonije, juga Srbije, Mađarske, Austrije, Italije... „Srpska bi se priključila na Srbiju.

Plan je da Rusija uradi svoj deo posla do 2016, a Srpska bi već 2018. mogla da gradi svoje delove trase”, uveren je Perović. Kako su analitičari ukazali, energenti su u današnjem svetu osim sredstva za sticanje profita postali izuzetno važno oružje za politički uticaj, pa je izvesno da svaki energetski projekat na Balkanu ima one koji ga favorizuju i one koji zagovaraju neka druga rešenja. Mogućnost da se države bolje pozicioniraju u budućim projektima ove vrste ekonomski analitičari vide i u najavi Alekseja Milera, prvog čoveka „Gasproma”, koji je rekao da će ta kompanija graditi isključivo u skladu sa pravilima Trećeg energetskog paketa EU, koji ne dozvoljava da neko bude i vlasnik gasovoda i gasa koji njime teče.

Među one koji ne veruju u gasovod iz Rusije, najpre zbog lakog odustajanja Moskve od „Južnog toka”, spada Aleksandar Golijanin, član Predsedništva PDP-a, partije koja je u vlasti na nivou BiH, a koji tvrdi da su „Južni tok” i njegov naslednik „Turski tok” za RS nepotrebni projekti koji predstavljaju samo „šarenu lažu” i prevaru. Lider te partije Mladen Ivanić je pak nedavno za naš list rekao da je za RS i BiH izuzetno bitna saradnja sa Rusijom, ali i sa Briselom, i da u toj saradnji ne sme biti ucenjivanja.

„Prvi sam političar na ovim prostorima koji je javno rekao da od ’Južnog toka’ nema ništa jer u ovom momentu ima mnogo kvalitetnijih investicija u koje treba uložiti novac”, smatra Golijanin. Reagujući na ove tvrdnje, Slobodan Puhalac je rekao da se „šarenom lažom” može nazvati isključivo priča o LNG terminalu na Krku i TAP gasovodu sa gasom iz Azerbejdžana, koja, kako tvrdi, nije odmakla dalje od početne ideje. Najvažniji projekti koje podržava Zapad jesu gasovod iz Hrvatske ka Brodu i Zenici, zatim konekcija Ploče–Mostar–Sarajevo–Travnik, te konekcija Lička Jesenica – Bosanska Krupa.

U Ambasadi SAD rekli su nedavno da BiH kroz devet energetskih projekata ima šansu da bude deo gasnog prstena energetske zajednice. Za SAD je najvažniji projekat gasovodne konekcije BiH sa Hrvatskom. Pre desetak dana u Neumu je održan energetski samit, na kom su učestvovali i najviši zvaničnici iz ambasade SAD i koji je prvi skup u okviru projekta Investiranje u sektor energije, za koji će do 2019. biti potrošeno 5,47 miliona dolara.