Николић тужи, Кандићева „одлаже”

Трећи регионални форум о ратним злочинима на простору бивше Југославије спречио је, пре два дана, Наташу Кандић да се појави пред судом и одговара по приватној тужби коју је, због клевете, против ње поднео Томислав Николић. Наредни главни претрес, на којем би председница Фонда за хуманитарно право (ФХП) требало да се „одбрани” од навода тужбе потпредседника Српске радикалне странке, судија Четвртог општинског суда у Београду заказао је тек за 19. мај.

– Кандићева и њен адвокат Драгољуб Тодоровић су 21. јануара обавестили суд да је тужена спречена да се заказаног дана појави пред судом јер се тада одржава састанак Регионалног форума. Као доказ, суду је достављен документ о организацији поменутог скупа и позив који је упућен Кандићевој. Пошто ниje знао да је суд раније обавештен о спречености Кандићеве, Николић се, у пратњи адвоката Славка Јерковића појавио пред судијом – објаснио је Зоран Тејић, судија и портпарол Четвртог општинског суда.

Према речима нашег саговорника, Николић је тужбу против Кандићеве поднео још 12. септембра 2005. године, и то зато што је председница ФХП, 13. јуна 2005. године, гостујући у емисији „Кажипрст” на Радију Б92, изјавила да су „неки цивили у хрватском селу Антин током 1991. године страдали од његове руке”.

Поступајући по поднетој тужби, судија Александар Панчевски је, у склопу истражних радњи, 4. маја 2006. године саслушао Николића, а 15. маја и Кандићеву. Председница ФХП-а је, према незваничним информацијама, пред истражним судијом рекла да је „имала нека сазнања да је потпредседник СРС-а током 1991. године учествовао у сукобима у Антину”. Николић је остао при наводима тужбе, а да би је поткрепио, суду је доставио и аудио снимак „Кажипрста”.

Иако је спровео истражне радње, Четврти општински суд се, позивајући се на Закон о уређењу судова, 27. фебруара прошле године, огласио стварно ненадлежним за поступање у овом случају. Окружни суд, који је одлучивао о одлуци Четвртог суда, изазвао је сукоб надлежности. Коначну реч, 8. августа прошле године, дао је Врховни суд Србије, који је одлучујући о сукобу надлежности, утврдио да Четврти суд ипак има све ингеренције да поступа у овом случају. 

„Случај села Антин” доспео је у јавност после навода председнице Фонда за хуманитарно право да су у том селу почињени злочини са којима је повезан и заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић. Међутим, убрзо се огласио и портпарол МУП-а Хрватске Златко Мехун рекавши да полиција нема информације да је потпредседник СРС-а учествовао у ратним злочинима у Антину. Мехун је рекао да су тврдње Кандићеве провераване, да су обављени информативни разговори са становницима села, али да нема података о томе да је „дотични господин суделовао у ратним злочинима, тим више што је према досадашњим сазнањима он заправо на том простору боравио касније, након што су учињени злочини”.

Одговарајући на Мехунову изјаву, Кандићева је изјавила да „податке о починиоцима злочина у Антину нема МУП Хрватске, него војнобезбедносне службе, а да се о тим догађајима, према њеним сазнањима, причало и у кулоарима Скупштине Србије, као и међу посланицима Српске радикалне странке”.